Bivša političarka iz Ciriha, Sanija Ameti, poreklom iz Bosne i Hercegovine, osuđena je 28. januara 2026. godine zbog korišćenja hrišćanskog motiva tokom vežbi gađanja, što je izazvalo brojne reakcije u javnosti i političkim krugovima. Okružni sud u Cirihu proglasio je Ameti krivom za povredu slobode veroispovesti, a njeno postupanje je ocenio kao vređanje verskih osećanja.
Incident se odigrao u septembru 2024. godine, kada je Ameti tokom privatne vežbe gađanja vazdušnim pištoljem pucala u reprodukcije hrišćanskih ikona, uključujući slike Isusa Hrista i Presvete Bogorodice. Fotografije ovog čina podelila je na društvenoj mreži Instagram, uz natpis „Isključivanje“. Ova objava izazvala je široku osudu, a Ameti je ubrzo nakon incidenta izgubila posao i povukla se iz političkog života.
Na osnovu presude, Ameti je izrečena novčana kazna od 500 švajcarskih franaka, uz dodatnu uslovnu novčanu kaznu u iznosu od 3.000 franaka. Sudija je istakao da su verska osećanja povređena, ali nije mogao da potvrdi da je Ameti delovala sa namerom da provocira. Tužilaštvo je, s druge strane, smatralo da je njen čin bio svesna provokacija.
Visina kazne od 500 franaka pokrenula je nove polemike u javnosti. Na društvenim mrežama su se mogli videti komentari koji su kritikovali presudu kao blagu, uz poruke da je iznos gotovo smešan. Mnogi su istakli da je bolje da Ameti nije ni bila osuđena, s obzirom na ozbiljnost njenog dela i osudu koju je izazvalo unutar hrišćanske zajednice.
Sanija Ameti rođena je 1992. godine u Bosni i Hercegovini, a u Švajcarsku je stigla kao izbeglica 1995. godine. Otac joj je bio profesor molekularne biologije u bivšoj Jugoslaviji. Ameti se danas opisuje kao muslimanka i agnostik. Njena porodica je prvobitno planirala put u Nemačku, ali su se nakon neuspelog pokušaja ilegalnog prelaska granice našli u Švajcarskoj.
Incident je imao ozbiljne posledice po njen život. Ameti je obrisala spornu objavu nakon nekoliko sati i javno se izvinila crkvenim predstavnicima. Ubrzo je napustila Zeleno-liberalnu partiju (GLP) i povukla se iz kantonalnog partijskog rukovodstva, isključivši mogućnost ponovne kandidature za Gradski parlament Ciriha. Državno tužilaštvo je podiglo optužnicu protiv nje u julu 2025. godine, optužujući je za omalovažavanje hrišćanske vere.
Švajcarska biskupska konferencija oštro je kritikovala njen postupak, ali je istovremeno prihvatila njeno izvinjenje. Tokom suđenja, advokat Ameti je ukazao na njeno traumatično izbegličko iskustvo, ali to nije dovelo do oslobađajuće presude.
Ova situacija ukazuje na složene odnose između slobode izražavanja i poštovanja verskih uverenja u savremenom društvu. Mnogi se pitaju gde je granica između umetničke slobode i uvrede, a slučaj Sanije Ameti postao je povod za širu debatu o tome kako se društva suočavaju sa pitanjima verskih osećanja i slobode govora.
Dok se presuda može žaliti, Ameti se suočava s posledicama koje će verovatno ostati s njom i u budućnosti. Njena priča podseća na važnost međusobnog poštovanja različitih vera i kultura, kao i na potrebu za dijalogom u društvima koja su sve više raznolika. U svakom slučaju, njen slučaj može poslužiti kao upozorenje o tome kako postupci pojedinaca mogu uticati na širu zajednicu i izazvati reakcije koje sežu daleko izvan granica lične odgovornosti.
