Kako je istakla, Rusi su ga veoma cenili kao ličnost. Bio je najveći rusofil toga doba i dok je njegova vlada postojala, u školama se učio ruski jezik, koji je kasnije bio zamenjen nemačkim. Njegova moralna načela, koja su ležala 100 godina u koferu koji sam pronašla, predstavljaju istorijsko otkriće, dodala je Žigon.
Martinović je umro u Beogradu 1954. godine, daleko od Cetinja, od rodnih Bajica, države koju je stvarao. Bio je vojnik, diplomata, državnik, saradnik kralja Nikole, i što je važnije – čovek koji je znao da vlast mora imati obraz. Odlomke iz knjige je čitala princeza Jelisaveta, a promociji su prisustvovali i pukovnik Milan Jolović, direktor Arhiva Vojvodine Nebojša Kuzmanović, urednik izdavačke kuće „Obodsko slovo“, kao i predstavnici izdavača. Na promociji je nastupila solista Milica Dosković.
Ova događanja su se odigrala u kontekstu istraživanja i očuvanja srpske kulturne i istorijske baštine. Promocija knjige o životu i delu Martinovića bila je prilika da se javnosti predstave njegovi doprinosi i vrednosti koje je zastupao. Njegov život svedoči o vremenu kada su se veliki ideali i geopolitika isprepletali, a Martinović je kao ličnost bio simbol tih borbi i težnji.
Uloga Martinovića kao rusofila ima poseban značaj u kontekstu istorijskih odnosa između Srbije i Rusije. Njegova posvećenost ruskom jeziku i kulturi ukazuje na duboke veze koje su postojale između ovih naroda, a koje su često bile zasenjene političkim previranjima. Njegova moralna načela, koja su otkrivena nakon toliko godina, pružaju uvid u ličnost koja je bila posvećena ideji o jedinstvu i saradnji među narodima.
Martinović je bio svestran i uticajan čovek. Njegova karijera obuhvatala je različite aspekte, od vojnog služenja do diplomatije, što ga čini jedinstvenom figurom u srpskoj istoriji. Njegova sposobnost da razume i poveže različite kulture i tradicije bila je ključna za njegov rad i uticaj. Kao saradnik kralja Nikole, imao je priliku da oblikuje politiku i društvo, a njegova vizija o obrazovanoj i moralnoj vlasti ostaje relevantna i danas.
Promocija knjige o Martinoviću nije samo podsećanje na njegovu ličnost, već i poziv na razmišljanje o vrednostima koje su oblikovale srpsko društvo kroz istoriju. U trenutku kada se suočavamo sa brojnim izazovima, važno je prisetiti se tih moralnih načela i težiti ka izgradnji društva koje će ceniti obrazovanje, kulturu i međusobno razumevanje.
Ova promocija je takođe pružila priliku za okupljanje intelektualaca, umetnika i istoričara, koji su zajedno razmatrali značaj Martinovića. Njegova ličnost i delo inspirisali su mnoge, a prisustvo princeze Jelisavete dodalo je posebnu težinu ovom događaju. U svetu u kojem se često zaboravljaju važnosti prošlosti, ovakvi trenuci podsećaju nas na značaj očuvanja i promovisanja kulturne baštine.
Knjiga koja je promovisana sadrži ne samo biografske podatke, već i analize Martinovićeve uloge u oblikovanju srpske političke i kulturne scene. Između redova, ona otkriva i lične borbe, dileme i vrednosti koje su ga vodile kroz život. Ova dela su od suštinskog značaja za razumevanje prošlosti, ali i za izgradnju budućnosti.
Kao završna reč, događaj je podstakao na razmišljanje o odgovornosti koju imamo prema sopstvenoj istoriji. Martinović je ostavio dubok trag, a njegovo nasleđe treba negovati i prenositi na buduće generacije. U svetu koji se konstantno menja, važno je održati vezu s prošlošću i učiti iz nje.
