Kada je malo englesko selo Biburi proglašeno jednim od najlepših na svetu, njegovi stanovnici su se nadali da će ta titula doneti ponos i razvoj. Umesto toga, suočili su se s masovnim prilivom turista i problemima koji prete da preoblikuju duh njihovog zavičaja. Biburi, smešteno sat vremena vožnje od Oksforda, doživelo je nagli skok u popularnosti, postavši deo Forbesove liste 50 najlepših sela na svetu. Međutim, stanovnici tvrde da je ta popularnost donela više glavobolja nego koristi.
U ovom malom selu od oko 600 stanovnika, tokom leta, dnevno se zabeleži do 20.000 posetilaca. Predsednik mesnog odbora, Krejg Čepmen, naglašava da je cena popularnosti previsoka. Ono što je nekada bila idilična scena prelaska starog drvenog mosta preko reke, sada liči na borbu kroz gužvu turista koji dolaze autobusima i kombijima. Ova promena dovela je do gubitka mira i privatnosti koji su meštani nekada uživali.
Biburi je prvi put stekao širu slavu kada je u njemu sniman film „Dnevnik Bridžit Džouns“. Predivne kućice od mednog kamena, mlin i netaknuta priroda učinili su ga savršenim filmskim mestom. Danas, iako izgleda kao da je zarobljeno u vremenu, selo je preplavljeno turistima koji neprestano fotografišu svaki detalj.
Zbog nekontrolisanog priliva posetilaca, uvedena su nova saobraćajna pravila u selu. Parkiranje u centru je ukinuto, postavljene su posebne zone za iskrcavanje i ukrcavanje turista, a uvedena su i ograničenja za veća vozila. I pored ovih mera, infrastruktura sela nije sposobna da izdrži toliku gužvu. Čepmen ističe da je teško poverovati da je njihovo selo najlepše na svetu, s obzirom na ogromnu konkurenciju, ali broj posetilaca prevazilazi sve realne mogućnosti Biburija.
Nažalost, ogromna posećenost ne donosi ekonomsku korist meštanima. Većina turista ostaje manje od pola sata, pravi nekoliko fotografija i odlazi, ne pružajući lokalnim restoranima, pabovima i prodavnicama priliku da profitiraju. Ova situacija dodatno otežava svakodnevni život stanovnicima.
Neki meštani se žale da je situacija postala neizdrživa. Turisti često ulaze u dvorišta i fotografišu privatne kuće, ne shvatajući da iza bajkovitih fasada žive stvarni ljudi. Osećaju se kao da su postali deo izloga, a privatnosti više nemaju.
Iako je Biburi čarobno selo koje izgleda kao iz stare engleske razglednice, njegova lepota donosi i probleme. Stanovnici se bore da pronađu ravnotežu između očuvanja svakodnevnog života i sve većih turističkih zahteva. Mnogi se pitaju kako će se dalje razvijati situacija u ovom prelepom, ali sve manje mirnom selu.
U svetlu ovih izazova, stanovnici Biburija pozivaju na promene koje bi mogle pomoći u upravljanju turističkim tokom i očuvanju njihove jedinstvene zajednice. Njihova priča nije samo o lepoti, već i o borbi za očuvanje identiteta usred masovnog turizma.
