Biblioteka Matice srpske predstavlja jednu od dve nacionalne biblioteke u Srbiji i ima poseban značaj kao čuvar srpske kulture i humanističkih naučnih misli. Ova institucija nije samo prostor za skladištenje retkih knjiga, već i središte bogatog kulturnog nasleđa. U njoj se čuva najveća zbirka rukopisnih knjiga u zemlji, dok se druga značajna zbirka nalazi u manastiru Hilandar.
Na svečanoj akademiji povodom dana Biblioteke, ministar kulture Nikola Selaković istakao je da se ove godine obeležava 200 godina od osnivanja Letopisa Matice srpske, a sledeće godine i 200 godina postojanja same Matice. On je naglasio da su Matica srpska, Mitropolija karlovačka i srpska vojska ključni faktori nacionalnog oslobođenja i ujedinjenja naroda. Ove tri institucije su stvorene s vizijom i hrabrošću pre dva veka, a njihovo nasleđe je važno za današnje generacije.
Selaković je takođe naglasio da će Ministarstvo kulture u svom strateškom delovanju pridavati poseban značaj knjizi kao osnovnom elementu kulture. Njegova vizija je da se knjiga vrati u centar kulturnog života, a u tome će imati podršku Biblioteke Matice srpske i njenog upravnika Selimira Radulovića. On je izrazio uverenje da bi Biblioteka mogla postati srpski enciklopedijski zavod u budućnosti.
Upravnik Biblioteke Matice srpske, Selimir Radulović, izrazio je zadovoljstvo povodom proslave dana Biblioteke i naglasio važnost njenog istorijskog nasleđa. Prošle godine je obeleženo 200 godina Letopisa, što je simboličan trenutak za srpsku kulturu. Radulović je istakao da Biblioteka danas sadrži više od četiri miliona knjiga i publikacija, od kojih je više od milion u elektronskom formatu. U tom smislu, Biblioteka Matice srpske, zajedno sa Narodnom bibliotekom, predstavlja temelj srpskog bibliotekarstva.
Radulović je takođe komentarisao savremene izazove, naglašavajući da ne veruje u najave kraja knjige. On smatra da knjiga ostaje ključni element srpske kulture i da je neophodna za identitet i postojanje. Bez knjige, kaže, gubimo svoju suštinu.
Dragan Stanić, predsednik Matice srpske, naglasio je da je izbor dana Biblioteke povezan sa trenutkom kada je Matica iz Pešte prešla u Novi Sad zbog povoljnijih okolnosti. On je ukazao na važnost prilagođavanja i pronalaženja optimalnih rešenja u različitim okolnostima, što je suština Matice srpske.
Tokom svečanosti, uručena je nagrada Zlatna knjiga Biblioteke Matice srpske, koja je ove godine pripala Draganu Jovanoviću Danilovu. U svom govoru, Jovanović je istakao da su pisci pre svega bibliotekari, naglašavajući da bez kulturnog kapitala i temelja ne može biti ni pravog pisanja. On je izrazio zahvalnost na nagradi i istakao da je velika čast biti deo institucije koja predstavlja ogledalo srpske kulture.
Ova svečanost je još jednom potvrdila značaj Biblioteke Matice srpske kao ključne institucije u očuvanju i promociji srpske kulture. U vremenu kada se suočavamo sa izazovima digitalizacije i promenama u načinu na koji konzumiramo informacije, važno je da se tradicija čuvanja knjiga i znanja nastavi. Biblioteka Matice srpske, sa više od četiri miliona knjiga, ostaje simbol otpora protiv zaborava i promene, pružajući čvrstu osnovu za buduće generacije.
Uprkos izazovima savremenog društva, ova institucija nastavlja da inspiriše i okuplja ljude oko književnosti i kulture, osiguravajući da knjiga ostane središnja figura u oblikovanju identiteta i vrednosti srpskog naroda. Kroz posvećenost, rad i viziju, Biblioteka Matice srpske će i dalje igrati ključnu ulogu u očuvanju kulturnog nasleđa i obrazovanju budućih generacija.
