Broj bezgotovinskih transakcija u evrozoni nastavlja da raste, a prema najnovijem izveštaju Evropske centralne banke (ECB), u drugoj polovini 2024. godine zabeležen je porast od 8,6 odsto u odnosu na prethodnu godinu. Ovaj trend ukazuje na sve veću popularnost digitalnih metoda plaćanja, pri čemu kartice ostaju dominantan način plaćanja, čineći 57 odsto svih transakcija.
U drugoj polovini 2023. godine, zabeleženo je ukupno 77,6 milijardi bezgotovinskih plaćanja, čija je ukupna vrednost dostigla impresivnih 116,9 biliona evra. Ovi podaci ukazuju na to da se potrošači sve više okreću savremenim metodama plaćanja, koje su brže, efikasnije i često sigurnije od tradicionalnog plaćanja gotovinom.
Osim kartica, koje su i dalje najvažniji instrument bezgotovinskog plaćanja, druge popularne metode uključuju kreditne transfere, koji čine 21 odsto ukupnog broja transakcija, i direktna zaduženja, sa udelom od 15 odsto. Elektronski novac, koji obuhvata različite forme digitalnih plaćanja, čini manji deo tržišta sa samo 6 odsto, ali i dalje predstavlja značajan segment koji se sve više razvija.
Porast bezgotovinskih plaćanja može se pripisati različitim faktorima. Sve veća dostupnost i upotreba mobilnih aplikacija za plaćanje, kao i povećana sigurnost i jednostavnost ovih metoda, doprinose tome da potrošači biraju digitalne umesto gotovinskih transakcija. Takođe, pandemija COVID-19 je ubrzala prelazak na bezgotovinske metode, jer su mnogi trgovci počeli da favorizuju kontaktless plaćanja kako bi smanjili rizik od prenosa virusa.
Osim toga, mnoge evropske zemlje sprovode politike koje podstiču upotrebu bezgotovinskih plaćanja. Na primer, u okviru strategije EU za digitalizaciju ekonomije, promoviraju se inovacije u finansijskim uslugama, koje uključuju i unapređenje infrastrukture za elektronsko plaćanje. Ove inicijative imaju za cilj da olakšaju potrošačima pristup bezgotovinskim metodama plaćanja, što dodatno podstiče njihov rast.
Uprkos povećanju popularnosti bezgotovinskih plaćanja, postoje i izazovi koji se moraju adresirati. Jedan od glavnih izazova je digitalna pismenost, posebno među starijim generacijama koje se možda ne osećaju dovoljno sigurno ili upućeno u korišćenje novih tehnologija. Takođe, postoji zabrinutost u vezi sa privatnošću i sigurnošću podataka, s obzirom na to da digitalna plaćanja često zahtevaju deljenje ličnih informacija.
U tom smislu, važno je da vlade i finansijske institucije rade na edukaciji potrošača o sigurnim načinima korišćenja digitalnih plaćanja, kao i na razvoju politika koje će štititi korisnike od potencijalnih prevara i zloupotreba. Transparentnost u radu finansijskih institucija i jačanje regulative u oblasti digitalnih plaćanja takođe su ključni za izgradnju poverenja među korisnicima.
U narednim godinama, očekuje se da će trend rasta bezgotovinskih transakcija nastaviti, posebno s obzirom na napredak tehnologije i promene u ponašanju potrošača. Fintech kompanije, koje nude inovativna rešenja za plaćanje, igraće značajnu ulogu u ovom procesu, omogućavajući brža i jednostavnija plaćanja.
U zaključku, bezgotovinska plaćanja se sve više afirmišu kao standard u evrozoni, dok kartice i dalje dominiraju tržištem. Rastuća popularnost ovih metoda pruža brojne prednosti za potrošače i trgovce, ali istovremeno postavlja i izazove koji zahtevaju pažnju i rešenje. S obzirom na to da tehnologija nastavlja da se razvija, budućnost bezgotovinskih plaćanja izgleda svetlo, sa velikim potencijalom za dalji rast i inovacije.
