Američki predsednik Donald Tramp je ranije razmatrao mogućnost kopnenih operacija u Venecueli, ističući da će „kopno biti sledeće“ nakon nedavnih napada na brodove koje Vašington optužuje za trgovinu drogom. Ipak, kasnije je negirao da razmatra vojne akcije unutar Venecuele. Na drugoj strani, predsednik Nikolas Maduro je poručio da će se građani i vojska Venecuele odupreti svim pokušajima rušenja vlasti.
Prema izvorima Rojtersa, vlada Venecuele razvija dve ključne strategije za odbranu zemlje – gerilski otpor i izazivanje anarhije. Gerilska odbrana, koju vlast naziva „dugotrajnim otporom“, uključuje raspoređivanje malih vojnih jedinica na više od 280 lokacija koje bi izvodile sabotaže i napade na neprijateljske snage. Druga strategija, poznata kao „anarhizacija“, koristi obaveštajne službe i naoružane pristalice vladajuće stranke kako bi se stvorio haos i otežala kontrola zemlje u slučaju invazije. Izvori bliski vladi priznaju da Venecuela ne bi izdržala ni dva sata u konvencionalnom ratu, s obzirom na trenutne vojne sposobnosti.
Venecuelanska vojska se suočava sa ozbiljnim problemima, uključujući nedostatak obuke, niske plate i zastaralu opremu. Dva izvora iz vojske su izjavila da su neki komandanti morali da pregovaraju sa lokalnim proizvođačima hrane kako bi nahranili svoje trupe. Obični vojnici zarađuju oko 100 dolara mesečno, dok osnovna korpa hrane košta oko 500 dolara. Maduro je tvrdio da osam miliona civila prolazi vojnu obuku za odbranu zemlje, ali se procenjuje da bi u stvarnom sukobu učestvovalo najviše 7.000 ljudi, uključujući obaveštajce i pristalice vladajuće stranke.
Rusija igra ključnu ulogu u vojnim kapacitetima Venecuele, s obzirom na to da se zemlja u velikoj meri oslanja na rusku vojnu opremu koja je staro nekoliko decenija. Rusko ministarstvo spoljnih poslova je nedavno ponudilo pomoć Venecueli, pozivajući na deeskalaciju tenzija. Maduro je tražio popravku aviona Suhoj, nadogradnju radarskih sistema i isporuku raketnih sistema, dok su već raspoređene oko 5.000 raketa Igla.
Dokumenti iz perioda između 2012. i 2022. godine ukazuju na dugoročni fokus Venecuele na odbranu od „imperijalističke agresije“. Analitičar za odbranu i bezbednost Andrej Serbin Pont smatra da Madurov cilj nije stvarna priprema za rat, već psihološko odvraćanje. Prema njegovim rečima, poruka vlasti nije vojna snaga, već pretnja haosom, uz upozorenje da bi oružje moglo završiti u rukama gerilaca, paravojnih grupa i bivših vojnika, što bi dodatno destabilizovalo zemlju tokom moguće tranzicije.
Venecuelanska opozicija, nevladine organizacije i zapadne vlade optužuju Madurov režim za povezanost s trgovinom drogom, posebno u zapadnim pokrajinama gde deluju kolumbijske gerilske grupe. Međutim, vlada odbacuje ove optužbe i tvrdi da su to samo izgovori za mešanje u unutrašnje poslove Venecuele.
Prema trenutnoj situaciji, tenzije u regionu se povećavaju, a SAD su čak poslale najveći nosač aviona u Latinsku Ameriku, što dodatno ukazuje na ozbiljnost situacije. Strahovi od sukoba i destabilizacije su prisutni, a čini se da svaka strana priprema svoje strategije za potencijalni sukob koji bi mogao da usledi. U svetlu ovih događaja, svet pažljivo prati razvoj situacije u Venecueli, dok se ideje o vojnim intervencijama i otporu sukobljavaju u političkoj areni.
