U Briselu je danas nastavljeno dijalog između Beograda i Prištine, gde su predstavnici obe strane imali odvojene sastanke sa evropskim posrednikom Peterom Sorensenom. Predsednik Odbora za odbranu i unutrašnje poslove Skupštine Srbije, Milovan Drecun, izjavio je za Euronews Srbiju da, ukoliko dođe do trilateralnog sastanka, „suštinskog napretka sigurno neće biti“.
Petar Petković, predstavnik Beograda, upoznao je Sorensena sa 50 konkretnih poteza Prištine koji su eskalirali napetosti prema Srbima na Kosovu i Metohiji. Drecun je naglasio da se u trenutnom političkom okruženju na Kosovu oseća duboka kriza, ističući da nije moguće izabrati predsednika parlamenta. Ovaj politički vakuum, prema njegovim rečima, dovodi u pitanje legitimitet Aljbina Kurtija i njegove stranke Samoopredeljenje, a čak je i UNMIK upozorio da se ne kontaktira sa Kurtijem i njegovim saradnicima.
Drecun se takođe zapitao o smislu daljeg dijaloga u trenutnom formatu, ističući sumnju u to da bi bilo koji dogovor postignut u ovom trenutku mogao biti realizovan. On je ukazao na ključne probleme, posebno na formiranje Zajednice srpskih opština, o čemu Priština odbija da razgovara. Drecun je rekao: „Ako nećete da govorite o pitanju ZSO, a sve prebacujete na priznanje nezavisnosti Kosova, ne vidim suštinu ovakvih sastanaka.“
Situacija na terenu je, prema njegovim rečima, „izuzetno teška“ za srpski narod. On je ukazao na institucionalni i fizički teror koji se sprovodi nad Srbima, progon članova Srpske liste, nepoštovanje izborne volje Srba, kao i zatvaranje srpskih institucija. Drecun je takođe kritikovao nedavne izjave evropskih zvaničnika, posebno estonske premijerke Kaje Kalas, koja je govorila o postepenom ukidanju kaznenih mera prema Prištini. On se zapitao na osnovu kojih činjenica se taj proces započinje, kada se svakodnevno dešava teror nad Srbima.
Drecun je ukazao da blaga reakcija EU „hrabri Kurtija da nastavi tim putem“, dok se istovremeno gubi prostor za ozbiljan dijalog. On je u vezi sa susretom Sorensena i Besnika Bisljimija rekao da Priština koristi „tematske diverzije“ kako bi blokirala razgovore, ističući da se tema položaja Albanaca u centralnoj Srbiji koristi kao pokušaj proširivanja agende i izbegavanja suštine.
Govoreći o francusko-nemačkom planu, Drecun je rekao da se radi o pokušaju da se Beograd „prisili da de facto tretira Kosovo kao državu“. On je to nazvao ucenom, naglašavajući da to može da zadat smrtni udarac dijalogu. Drecun ne očekuje suštinski pomak, čak ni ukoliko dođe do najavljenog trilateralnog sastanka Beograda, Prištine i EU. „Možda se sastanak i desi, ali dok god Priština ne želi da razgovara o Zajednici srpskih opština i dok god međunarodna zajednica žmuri na teror nad Srbima, napretka neće biti“, zaključio je Drecun.
Ova situacija ukazuje na složenost i tenzije koje i dalje postoje između Beograda i Prištine, kao i na izazove s kojima se suočavaju srpska zajednica na Kosovu. Dijaloge su često obeležene nesuglasjima i neodlučnošću, što otežava postizanje stabilnosti i mira u regionu. U svetlu trenutnih dešavanja, jasno je da je potrebna veća politička volja sa obe strane kako bi se prevazišle prepreke i stvorili temelji za konstruktivan dijalog koji bi doveo do trajnog rešenja.
