Na 19. Bijenalu arhitekture u Veneciji, koje se svečano otvara 10. maja i traje do 23. novembra, Srbija se predstavlja projektom „Rasplitanje: Novi prostori“ (Unravelling: New Spaces). Ovaj projekat, koji je rezultat saradnje tima arhitekata, dizajnera i inženjera, bavi se temom koju je postavio umetnički direktor i kustos Bijenala, Karlo Rati: „Inteligencija. Prirodna. Veštačka. Kolektivna.“
Autorski tim čine arhitekte Davor Ereš, Jelena Mitrović i Igor Pantić, uz podršku Sonje Krstić i Ivane Najdanović na dizajnu tekstilne strukture, kao i inženjera Petara Lauševića, koji se bavi kinetikom i energetskim napajanjem. Njihov rad je odabran među 29 predloga koji su pristigli na konkurs, a žiri je istakao da ovaj projekat predstavlja interdisciplinarnu saradnju koja ima za cilj da „kolektivno izgradi i razgradi prostornu strukturu.“
Projekat „Rasplitanje“ na poetičan način istražuje dva nasleđa Srbije: jedno se odnosi na tradiciju pletenja i tkanja, dok drugo simbolizuje eksperimentalni pristup zasnovan na računarskoj adaptabilnosti i veštačkoj inteligenciji. Ova sinteza je predstavljena kroz „beogradsku šaku,“ prvu bioničku šaku na svetu koja je napravljena 1963. godine u Institutu „Mihajlo Pupin.“ Ovaj spoj tradicija ukazuje na simultanost kreativnog i rukotvornog.
Žiri, koji je predvodio dr Slobodan Jović, arhitekta i kustos izložbe, naglasio je da su obe tradicije istovremeno polazište za razumevanje kolektivne inteligencije u arhitekturi. Izložbu je realizovao Muzej primenjene umetnosti uz podršku Ministarstva kulture i Udruženja arhitekata Srbije, a komesar izložbe je dr Stevan Martinović, v. d. direktora MPU.
Bijenale arhitekture u Veneciji je tradicionalna kulturna manifestacija od svetskog značaja koja okuplja više od 750 učesnika, uključujući arhitekte, inženjere, umetnike, programere, filozofe i klimatske eksperte. Cilj ovog događaja je ponovo promišljanje arhitekture kao čina kolektivne inteligencije. Kroz interaktivne projekte i izložbe, posetioci će imati priliku da se upoznaju sa novim idejama i pristupima u arhitekturi.
U srpskom paviljonu, postavljeno je 125 motoričkih kalemova koji rade na solarne panele. Ovi kalemovi omogućavaju da se ispletena forma postepeno vraća u svoj primarni oblik – vuneno predivo. Ovaj proces simbolizuje istovremenost gradnje i dekonstruisanja strukture, što dodatno naglašava vezu između fizičkog i digitalnog sveta.
Ruka, koja se nalazi u središtu projekta, predstavlja produžetak stvaralačkog uma i posrednika između fizičkog sveta i sveta ideja. Ova metafora ukazuje na važnost kreativnosti i inovativnosti u savremenoj arhitekturi, kao i na značaj saradnje između različitih disciplina.
Izložbu prati katalog sa radovima uglednih autora koji istražuju teme arhitekture, materijalnosti i digitalne fabrikacije. Ovaj katalog dodatno obogaćuje iskustvo posetilaca i pruža dublje razumevanje pristupa i ideja koje su predstavljene na Bijenalu.
S obzirom na globalne izazove sa kojima se čovečanstvo suočava, kao što su klimatske promene i urbanizacija, važno je da arhitektura odražava kolektivnu inteligenciju i sposobnost prilagođavanja. Projekat iz Srbije, kroz svoj inovativni pristup, naglašava potrebu za međusobnim razumevanjem i saradnjom u cilju stvaranja održivijeg i otpornijeg urbanog okruženja.
Bijenale arhitekture u Veneciji tako postaje platforma za razmenu ideja i iskustava, kao i za promišljanje o budućnosti arhitekture. Srbija, kroz svoj projekat, pokazuje kako se tradicionalne vrednosti mogu spojiti sa savremenim tehnologijama i konceptima, doprinoseći globalnom dijalogu o arhitekturi i urbanizmu.
