Beograđanka je nedavno doživela iznenađenje kada je naišla na velikog insekta, što ju je uplašilo i nateralo da potraži pomoć u medijima kako bi saznala kojoj vrsti pripada. Ovaj insekt, veličine skoro pola kažiprsta odraslog čoveka, izazvao je njenu paniku jer nikada ranije nije videla tako veliku bubu. Nakon što su se pojavile razne spekulacije o identitetu insekta, profesor Aleksandar Ćetković sa Biološkog fakulteta u Beogradu razjasnio je da je reč o majskom gundelju (Melolontha), jednom od najčešćih tvrdokrilaca u Evropi.
Majski gundelj je krupan tvrdokrilac, prepoznatljiv po crvenkasto-smešnim pokrilcima i belim dlačicama. Odrasli gundelji dostižu dužinu od 25 do 30 milimetara, a njihovo telo je crne boje. Njihova krila su prekrivena belim dlačicama i imaju karakteristične bele trouglaste mrlje na bočnim stranama trbuha. Osim po izgledu, gundelji se mogu razlikovati i po obliku antena: mužjaci imaju veće, lepezaste antene sa sedam listića, dok ženke imaju šest manjih listića.
Larva ovog insekta poznata je u narodu kao grdobija. Ima karakterističan „C“ oblik, prljavo-bele boje sa braon glavom i tri para snažnih nogu, a može narasti i do pet centimetara. Razvojni ciklus majskog gundelja traje od tri do četiri godine, a u hladnijim krajevima može trajati i do pet godina. Tokom većeg dela svog života, larve se nalaze pod zemljom, dok odrasli gundelji žive svega nekoliko nedelja.
Odrasli gundelji su aktivni uglavnom u sumrak i privlači ih svetlost, zbog čega često ulaze u kuće ili udaraju u ulične svetiljke. Hrane se lišćem listopadnog drveća, najviše hrastom, bukvom i javorom, ali i voćem kao što su šljive, trešnje i jabuke. U slučajevima masovnog izleganja, gundelji mogu izazvati oštećenja drveća, ali se drveće obično brzo oporavi jer gundelji imaju kratak životni vek.
Međutim, najveće štete uzrokuju njihove larve. Kada grdobija pregrize glavni koren biljke, ona počinje naglo da vene i suši se, što može dovesti do ozbiljnih oštećenja u rasadnicima voća, mladim vinogradima, jagodnjacima i povrtnjacima. Pošto žive pod zemljom, šteta se često uočava tek kada biljka počne da propada.
Postoje načini da se smanji šteta koju uzrokuju gundelji. Duboko oranje i freziranje tokom leta i jeseni može izbaciti larve na površinu, gde ih sunce isuši, a ptice i divljač ih brzo pojedu. Gundelji i njihove larve su omiljena hrana raznim životinjama, uključujući krtice, ježeve, ptice kao što su vrane i čvorci, kao i domaću živinu koja uživa u sakupljanju larvi nakon oranja.
Majski gundelj, iako može izazvati strah kod onih koji ga vide, zapravo je deo ekosistema i ima svoje mesto u prirodi. Dok se neki plaše njegove pojave, važno je znati kako se ponašati i kako zaštititi biljke od potencijalne štete koju može izazvati. Sa pravilnim znanjem i merama, moguće je smanjiti štete i uživati u lepoti prirode koja nas okružuje.
