Poslednjih meseci, u Srbiji se primećuje porast broja pacijenata koji se žale na bolove u leđima i nogama, a među njima se sve više ističe dijagnoza išijasa. Ova bolest, koja se često klasifikuje kao „epidemija modernog doba“, pogađa sve više ljudi, a simptomi uključuju jak bol u leđima, krstima i širenje bola niz zadnju stranu noge do stopala. Jedna Beograđanka (27) je, govoreći za „Blic“, opisala svoje iskustvo: „Nisam mogla da se pomerim, a svaki korak je bio mučenje. Kao da su mi žmarci prolazili celom levom stranom tela.“
Medicinske sestre i lekari primetili su povećan broj pacijenata koji se javljaju sa simptomima išijasa, a mnogi od njih su mladi ljudi koji vode sedentaran način života. Doktorka Biljana Đorđević-Petrović, specijalista neurologije, navela je da su glavni uzroci ove bolesti nedostatak fizičke aktivnosti i dugi sati provedeni u sedećem položaju. Osmočasovno radno vreme na stolici može biti „ubitačno“ za telo, posebno ako se ne vežba.
Išijas, ili išijalgija, predstavlja skup simptoma koji nastaju kao rezultat oštećenja ili pritiska na jedan od pet kičmenih korenova živaca, koji zajedno čine bedreni živac, najduži živac u ljudskom telu. Tegobe koje prate išijas često se javljaju naglo, nakon rotatornog pokreta ili podizanja težih predmeta. Bol je obično intenzivan, oštar i zahvata kožu i delove mišića inervisanih od datog korena. Pored bola, pacijenti mogu doživeti i promene u senzibilitetu, kao i oduzetost mišića.
Prema rečima doktorke Đorđević-Petrović, faktori rizika za razvoj išijasa mogu se podeliti na lične i profesionalne. Lični faktori uključuju životnu dob, telesnu masu, mentalni stres i pušenje, dok se profesionalni faktori odnose na poslove koji uključuju konstantno dizanje tereta, izloženost vibracijama ili vožnju. „Sve više Beograđana dolazi kod lekara sa sličnim simptomima, a prevencija bolesti podrazumeva jačanje mišića kroz fizičku aktivnost, smanjenje telesne mase i izbegavanje pokreta koji mogu izazvati povredu“, naglasila je doktorka.
Da bi se smanjila učestalost išijasa, važno je uvesti promene u svakodnevni život. To može uključivati povećanje nivoa fizičke aktivnosti kao što su hodanje, trčanje ili plivanje, kao i smanjenje telesne težine. Pored toga, treba izbegavati provokativne pokrete i smanjiti izloženost vibracijama, što su sve preporuke koje daje doktorka Đorđević-Petrović.
Išijas ne samo da utiče na fizičko zdravlje, već može imati i značajne posledice na mentalno zdravlje pacijenata, jer hronični bol može dovesti do stresa i anksioznosti. Zbog toga je važno da se ljudi koji pate od ovih simptoma jave lekaru i započnu odgovarajuće lečenje.
U zaključku, ako primetite simptome išijasa, važno je ne ignorisati ih. Na vreme se obratite lekaru kako biste dobili odgovarajući tretman i savete o prevenciji. Uvođenje zdravih navika, kao što su redovna fizička aktivnost i izbegavanje stresa, može značajno smanjiti rizik od razvoja išijasa i poboljšati kvalitet života.
