Srbija se poslednjih dana suočava sa teškim zimskim uslovima, a Beograd nije izuzetak. Zaleđene ulice, trotoari i stepenice predstavljaju ozbiljnu opasnost za građane. U središtu ove priče je jedna žena iz Beograda koja je podelila svoja iskustva sa klizavim stepenicama ispred svoje zgrade. Njena svakodnevica postala je izazovna zbog opasnosti od pada na zaleđenim keramičkim pločicama.
Dok se snežne padavine smanjuju, niske temperature održavaju led na javnim površinama, uključujući stepenice i prilaze zgradama. Ova žena ističe da je situacija na stepenicama posebno teška, jer su one uske i strme. Iako se redovno čiste i posipaju solju, klizave pločice predstavljaju veliki rizik za povređivanje. „Ne zna se da li je gore kada se penjem ili silazim,“ kaže ona, izražavajući zabrinutost zbog potencijalnih povreda.
U njenom slučaju, traka koja je ranije bila postavljena kao preventivna mera protiv klizanja praktično je nestala, što dodatno povećava rizik. „Desila mi se situacija pre nekoliko dana kada su stepenice bile neočišćene i zaledile su se. Dok sam se penjala, izgubila sam ravnotežu i jedva sam se održala,“ objašnjava ona. Ova žena se nada da će ljudi postati svesniji opasnosti koje predstavljaju klizave pločice i da će se razmisliti o izboru materijala za popločavanje.
Iako pločice možda estetski zadovoljavaju određene kriterijume, one se zimi pretvaraju u opasne površine. Nepravilno odabrane pločice koje upijaju vodu mogu pucati zbog termičkih šokova, dok led na njima stvara izuzetno klizave površine. Glatka površina pločica u kombinaciji sa ledom ima nizak koeficijent trenja, što znači da ljudi često ne primete tanak sloj leda, poznat kao crni led, sve dok ne postanu žrtve pada.
Postoje pločice koje su dizajnirane da budu protivklizne, s hrapavijom teksturom koja značajno smanjuje rizik od padova, čak i kada su mokre ili delimično zaleđene. Međutim, mnogi su i dalje oprezni zbog troškova i često biraju jeftinije opcije, bez razmišljanja o dugoročnim posledicama.
Opasnosti pada niz stepenice mogu biti ozbiljne, uključujući prelome ruku, nogu ili kuka, povrede kičme i potrese mozga. Stoga je važno preduzeti preventivne mere kako bi se smanjila mogućnost povreda. Redovno uklanjanje snega i leda, posipanje solju, peskom ili sitnim šljunkom, kao i postavljanje protivkliznih traka, mogu značajno poboljšati sigurnost.
Osim toga, obezbeđivanje rukohvata i dobra rasveta stepeništa su ključni faktori u sprečavanju nesreća. „Mnogi ljudi ne razmišljaju o opasnostima klizavih stepenica sve dok ne dožive povredu,“ naglašava ova Beograđanka. Ova situacija može da bude opasna ne samo za starije osobe, već i za mlade, a svako bi trebao biti svestan mogućih rizika.
Uzimajući u obzir sve navedeno, jasno je da su klizave stepenice u Beogradu ozbiljan problem tokom zimskih meseci. Potrebne su hitne mere kako bi se osigurala sigurnost građana i sprečili potencijalni incidenti. Uzimajući u obzir sve veći broj povreda zbog padova na zaleđenim površinama, od vitalnog je značaja informisati javnost i podići svest o ovom problemu.
