Termin Paratetis u geološku nauku uveo je akademik Vladimir Laskarev davne 1924. godine. Ovaj pojam se odnosi na nekadašnje veliko epikontinentalno more koje se prostiralo na području današnje zapadne i centralne Evrope, a čiji su ostaci danas smanjeni na Crno more i Kaspijsko jezero. Prema rečima prof. dr Ljupka Rundića, Panonsko more je dopiralo sve do Kruševca, a njegovi ostaci se nalaze ispod Beogradske tvrđave, tačnije ispod spomenika „Pobednik“.
U okviru radionice „Tragovi ledenih doba“, koju je organizovalo Udruženje „Ekološki pokret Zemun“ u saradnji sa Prirodnjačkim muzejom u Beogradu, Rundić je govorio o geonasleđu Beograda. Njegova izlaganja su privukla veliku pažnju, a prisutni su imali priliku da čuju kako je Beograd dobio ime i kakva su geološka obeležja prisutna u ovom području.
„Ispod Kalemegdana nalaze se ostaci nekadašnjeg Panonskog mora. Kada su plovili Dunavom, putnici su mogli da vide bele stene na rtu kod ušća reka, što je bio znak da se radi o steni koja je dala Beogradu ime“, rekao je Rundić. Ova stena je stara oko 14 miliona godina i sadrži mnoge dokaze o morskom poreklu, uključujući fosile morskih organizama poput školjki i ježeva.
Profesor Rundić je takođe napomenuo da je Beogradska tvrđava izgrađena na ovoj steni, koja je odavno prepoznata kao objekat od izuzetne važnosti, još od 1969. godine, i zaštićena je kao deo geonasleđa. „Ova stena je geodiverzitet i deo nekadašnjeg Panonskog mora, a sa njom je povezan i pojam Paratetis“, dodao je Rundić.
U svom izlaganju, profesor je izneo ideju o rekonstrukciji sredine na osnovu različitih vrsta kamenja iz svih delova Srbije, kako bi se pokazalo do koje je tačke dopiralo Panonsko more. „Postoji ideja da se napravi prostor u ravnom delu gde bi se izložili delovi kamenja iz različitih krajeva naše zemlje“, objasnio je Rundić, naglašavajući da je Panonsko more nekada dopiralo do Kruševca.
Ova radionica pružila je jedinstvenu priliku da se sazna više o geološkoj prošlosti Beograda, ali i o važnosti očuvanja geonašleđa. Rundić je podsetio prisutne da je geološka struktura na kojoj su izgrađeni Beograd i Beč identična, što znači da su oba grada izgrađena na nekadašnjim obalama Panonskog mora.
„Ukoliko bismo imali vremeplov koji bi nas vratio milione godina unazad, videli bismo Beograd i Beč kao priobalne gradove sa nepreglednim morem između njih“, rekao je profesor Rundić, dodajući da je stena na kojoj stoji spomenik „Pobednik“ sadrži pradavne zapise i poslednje otiske koje je Panonsko more ostavilo u našem gradu.
Ova tema je od posebnog značaja za razumevanje geološke istorije regiona i važnosti očuvanja prirodnog nasleđa. Beograd kao grad nosi sa sobom bogatu istoriju, a njegovo geonasleđe predstavlja važan deo kulturne i naučne baštine. Radionica „Tragovi ledenih doba“ je samo jedan od načina na koji se može istražiti i očuvati ovo nasleđe.
U zaključku, profesor Rundić je pozvao sve da se više interesuju za geologiju i prirodne resurse, naglašavajući da je razumevanje geološke prošlosti ključno za očuvanje budućnosti. Ovakve radionice su značajan korak ka podizanju svesti o važnosti geonasleđa i njegovoj zaštiti.
