Institut za javno zdravlje Srbije „Dr Milan Jovanović Batut“ nedavno je objavio savete za očuvanje zdravlja u uslovima niskih temperatura. Ova obavest je posebno važna u zimskim mesecima kada se suočavamo sa dugotrajnim izlaganjem hladnoći, što može ozbiljno ugroziti zdravlje. Kada temperature padnu, telo gubi toplotu brže, što može dovesti do raznih zdravstvenih problema.
Niske temperature, posebno kada su praćene vetrom i visokom vlažnošću, dodatno pogoršavaju situaciju. Takvi uslovi su često uzrok smrzotina, koje se najčešće javljaju na isturenim delovima tela, kao što su stopala, prsti ruku, uši i nos. Ove oblasti su sklonije smrzavanju jer je cirkulacija krvi često otežana ili onemogućena u tim delovima tela.
Simptomi smrzotina se obično javljaju u nekoliko faza. U početku, osoba može osetiti hladnoću na delu tela koji je zahvaćen promrzlinom. Osećaj hladnoće potom prelazi u bol. Kada osoba više ne oseća hladnoću niti bol, to može biti znak da dolazi do smrzavanja. U ovoj fazi, koža može postati modra, bleda ili crvena. U kasnijim fazama, može doći do otoka, a ponekad se formiraju i plikovi. Ovi simptomi su znakovi ozbiljnijeg stanja i zahtevaju hitnu medicinsku pomoć.
U cilju prevencije smrzotina i očuvanja zdravlja tokom hladnih dana, „Batut“ daje nekoliko preporuka. Prvo, važno je oblačiti se slojevito. Topla odeća koja pokriva sve delove tela može značajno smanjiti rizik od smrzavanja. Odeća od vune ili sintetičkih materijala koji zadržavaju toplotu je idealna. Takođe, treba izbegavati mokre ili vlažne materijale, jer oni povećavaju osećaj hladnoće.
Druga preporuka tiče se ograničavanja vremena koje provodite napolju kada su temperature ekstremno niske. Ako je moguće, izbegavajte boravak napolju u najhladnijim delovima dana, posebno kada su vetrovi jaki. Ako morate da budete napolju, redovno se kretanje pomaže u održavanju cirkulacije krvi, što može smanjiti rizik od smrzotina.
Takođe, važno je paziti na hidrataciju. Tokom hladnih dana, ljudi često zaborave da piju dovoljno tečnosti, što može dovesti do dehidratacije. Dehidratacija može otežati telesnu regulaciju temperature, pa je važno unositi dovoljno vode ili toplih napitaka.
Osobe koje imaju određene zdravstvene probleme, kao što su dijabetes, bolesti srca ili poremećaji cirkulacije, trebaju biti posebno oprezne. Ove osobe su sklonije smrzotinama i drugim zdravstvenim problemima tokom hladnoće.
U slučaju da primetite simptome smrzotina, važno je brzo reagovati. Prvo, potrebno je prebaciti osobu u topliji prostor. U slučaju blage smrzotine, može se koristiti topla, ali ne vruća voda kako bi se postepeno ponovo zagrejao zahvaćeni deo tela. Ne koristite direktnu toplotu, kao što su grejači ili vruće obloge, jer to može izazvati opekotine.
U težim slučajevima, kada dođe do ozbiljnih simptoma kao što su oticanje ili plikovi, neophodno je potražiti medicinsku pomoć. Zdravstveni radnici će znati kako najbolje postupiti kako bi se sprečile dugoročne posledice smrzotina.
Uzimajući u obzir sve navedeno, važno je biti svestan rizika koje nosi zima i preduzeti proaktivne mere kako bismo zaštitili svoje zdravlje. Pravilno oblačenje, izbegavanje dugotrajnog izlaganja hladnoći i pravilan odgovor na simptome smrzotina mogu značajno smanjiti rizik od zdravstvenih problema tokom zimskih meseci.
