Slavni jamajčanski sprinter Jusein Bolt godinama naglašava koliko njegov uspeh zavisi od pravilne ishrane, a batat, poznat i kao slatki krompir, redovno je bio na njegovom jelovniku još od detinjstva. Ova naizgled obična namirnica, koju konzumira najbrži čovek na svetu, sve više osvajaju tanjire, ali i polja u regionu. Kako potražnja raste, zarada za proizvođače može dostići i do 10.000 evra po hektaru. Postavlja se pitanje – može li batat postati nova “zlatna kultura” poljoprivrede?
Batat se koristi u različitim oblicima – kuvana, pečena, pržena ili kao prilog – i sve je prisutnija na stolovima u regionu, ali i u poljoprivrednoj proizvodnji. Iako se često naziva “slatki krompir”, batat se razlikuje od običnog krompira u ukusu, nutritivnim vrednostima i zdravstvenim prednostima. Njegov blago sladak ukus podseća na bundevu, zbog čega se koristi i u slanim i u slatkim jelima.
Batat potiče iz Južne Amerike, gde se uzgaja već oko 5.000 godina. Danas je rasprostranjen širom sveta i sve više privlači poljoprivrednike u regionu. Prema iskustvima proizvođača, batat može biti izuzetno profitabilna kultura, sa zaradom koja može dostići 10.000 evra po hektaru, u zavisnosti od prinosa i plasmana na tržištu. Početna ulaganja kreću se između 3.000 i 5.000 evra po hektaru, najviše zbog sadnog materijala i sistema za navodnjavanje.
Cena batata je znatno viša od običnog krompira, krećući se od 2 do 2,5 evra po kilogramu, a potražnja ne opada. U regionu se najčešće uzgaja narandžasti batat, dok beli batat daje najveće prinose. Ljubičasti batat, iako ređi, smatra se najzdravijim zbog bogatstva antioksidanasa. Mala količina batata obezbeđuje visok unos vitamina i korisnih materija, pa se često svrstava u kategoriju superhrane.
Batat je otporan na visoke temperature i sušu, što ga čini pogodnim za poljoprivredu u uslovima sve češćih sušnih perioda. Sadi se u junu, a berba se obično obavlja između avgusta i oktobra. Prinosi u komercijalnoj proizvodnji kreću se od 20 do 50 tona po hektaru, dok jedna biljka može dati i do 3 kilograma korena. Osim korena, listovi batata su takođe jestivi i mogu se brati više puta tokom godine.
Ova kultura nudi mogućnosti prerade – može se koristiti za proizvodnju brašna, pirea, čipsa i drugih proizvoda sa dodatnom vrednošću, što ga čini posebno privlačnim na tržištu zdrave hrane. Sa povećanjem interesovanja za zdravu ishranu, batat se čini kao pogodno rešenje kako za proizvođače, tako i za potrošače, što može značiti novi procvat za poljoprivredu u regionu.
