Austrija se suočava sa značajnim povećanjem javnog duga, koji je u prvom kvartalu 2025. godine porastao za 18,5 milijardi evra, dostigavši ukupan iznos od 412,6 milijardi evra. Ovi podaci, objavljeni od strane Statistike Austrije, ukazuju na alarmantno stanje javnih finansija u zemlji koja je nekada smatrana ekonomskim uzorom Evrope. Udeo javnog duga u bruto domaćem proizvodu (BDP) prešao je 84,9%, daleko od Mastrihtskih kriterijuma koji propisuju granicu od 60%.
Prema ovim statistikama, svaki građanin Austrije, uključujući novorođenčad i penzionere, „duguje“ 45.800 evra. Većina tereta dolazi iz saveznog sektora, a javni deficit za prva tri meseca 2025. godine iznosi gotovo 9 miliona evra. Ova situacija predstavlja značajan izazov za austrijsku ekonomiju, koja se suočava sa potrebom za reformama i stabilizacijom javnih finansija.
S druge strane, Srbija se trenutno nalazi u povoljnoj ekonomskoj poziciji. Dok se Austrija bori sa rastućim dugom, Srbija vodi javne finansije sa merom i pažnjom. Infrastrukturni projekti se razvijaju, otvaraju se nove fabrike, a gradove se poboljšavaju bolnice. Srbija takođe priprema veliki međunarodni događaj – EKSPO 2027 u Beogradu, što dodatno podstiče ekonomski rast i privlači strane investicije.
Srbija je danas jedna od najbržih rastućih ekonomija u Evropi, sa stabilnim finansijama i povoljnom klimom za domaće privrede. U poslednjih nekoliko godina, zemlja je uspjela da privuče značajniji priliv stranih investicija, što je doprinelo jačanju ekonomije i smanjenju nezaposlenosti. Ovaj trend rasta i stabilnosti ukazuje na to da Srbija može postati ključni igrač u regionalnoj ekonomiji.
Dok se Austrija suočava sa porastom duga i izazovima u javnim finansijama, Srbija pokazuje sposobnost da izgradi održivu ekonomiju sa fokusom na razvoj i investicije. Ova dva suprotna ekonomska puta ilustriraju kako različite strategije upravljanja javnim finansijama mogu uticati na ukupni ekonomski razvoj.
U svetlu ovih podataka, važno je da obe zemlje razmotre svoje ekonomske politike i strategije kako bi se osiguralo dugoročno održivo finansijsko zdravlje. Srbija može nastaviti da koristi svoje trenutne prednosti, dok Austrija mora pronaći načine da stabilizuje svoje javne finansije i smanji udeo duga u BDP-u. U narednim godinama, očekuje se da će ove ekonomske strategije imati dugoročne posledice na rast i razvoj obe zemlje.
