Nadežda Stanković je arhitekta i vizuelna umetnica koja je poslednjih godina stekla značajnu reputaciju na likovnoj sceni Meksika. U razgovoru za „Novosti“, ona otvoreno deli svoja iskustva i izazove sa kojima se suočava tokom svog umetničkog rada. Njena poslednja izložba u Beogradu, pod nazivom „Prisustvo u odsustvu“, predstavljena je u „Silosima“ i zasniva se na istraživanju vremena i onoga što ostaje posle njega.
Izložbu čine slike velikog formata i prostorne kompozicije napravljene od peska, vode, konopaca i kartona. Nadežda objašnjava da istražuje vreme kao fizičko iskustvo, naglašavajući da nije reč o satima ili rasporedu, već o tragovima, flekama i napetostima koje vreme ostavlja. Ona smatra da „zid sa mrljom od vlage ponekad jasnije svedoči o vremenu nego bilo koji mehanizam“.
Umetnica ističe da obično radi velike formate, što joj omogućava slobodu u pokretu, ali i zahteva veći fizički napor. Koristi materijale koji su teški za upravljanje, i često se suočava sa bolom u rukama zbog toga. Svaka slika sadrži između 30 i 60 slojeva različitih materijala, a svaki sloj je pažljivo dorađen pre nego što se doda sledeći.
Na beogradskoj izložbi, Nadežda je imala priliku da posmatra interakciju posetilaca sa njenim radovima. Strukture koje je napravila podsećaju na vene i puteve, a ona je mogla da vidi kako posetioci reaguju na slike i šta osećaju pred njima. U njenim radovima, ona se bavi pitanjem prisustva i odsustva u životu, naglašavajući koliko su često ljudi fokusirani na prošlost ili budućnost umesto da budu prisutni u trenutku.
Odrasla je u porodici gde je umetnost bila prisutna kroz njenog oca, hirurga koji je takođe slikao. Nadežda se seća kako su joj crtanje i slikanje bili bliski od malih nogu, i smatra da je to deo njenog identiteta. Arhitektonsko obrazovanje je značajno uticalo na njen likovni izraz, jer njene slike često podsećaju na ogoljene zidove i koriste materijale poput cementa i betona. Nadežda napominje da njen rad nije dekorativan, već više podseća na otkinute delove arhitektonskih struktura.
Rodila je blizance, devojčicu i dečaka, i ističe da je izazovno biti i majka i umetnica. Njen suprug, meksički glumac, pruža joj podršku u njenom radu. Sa decom razgovara na srpskom jeziku, jer želi da ih poveže sa srpskim korenima. Nadežda ističe da joj je potrebna velika podrška porodice kako bi mogla da se posveti umetnosti. Njena karijera je evoluirala kroz različite zemlje, uključujući Moskvu, Holandiju i Istanbul, pre nego što je stigla u Meksiko.
U Meksiku je počela da slika i prodaje svoje radove, što joj je omogućilo da živi od umetnosti, što smatra da ne bi bilo moguće u Srbiji. U Meksiku, umetnost je deo svakodnevice i postoji mnogo više mogućnosti za umetnike. Meksiko Siti je deseti grad u svetu po broju muzeja i galerija, što je značajno uticalo na Nadeždino umetničko buđenje i oslobađanje. Njene slike privlače pažnju i u drugim zemljama, kao što su Australija, Nemačka, Francuska i Njujork.
Nadežda Stanković planira da se vrati u Meksiko gde je već čekaju nove narudžbine. Njena strast prema umetnosti i sposobnost da istražuje duboka filozofska pitanja kroz svoje radove čine je jedinstvenom na savremenoj umetničkoj sceni. Kroz svoje radove, ona poziva publiku da budu prisutni i svesni trenutka, jer sve prođe, ali umetnost ostaje kao trag vremena.
