Za Rusiju je „apsolutno neprihvatljivo“ da teritorije koje još uvek kontroliše Kijev brane zemlje NATO, uključujući i uvođenje vojnih kontingenata, izjavio je zamenik stalnog predstavnika RF pri UN, Dmitrij Poljanski, na sednici Saveta bezbednosti. Ova izjava dolazi usred rastućih tenzija između Rusije i zapadnih zemalja, koje su se umiješale u sukob u Ukrajini.
Poljanski je naglasio da su takvi scenariji prepuni rizika od nekontrolisane eskalacije sukoba, sa nepredvidivim posledicama. On je istakao da oni koji pokušavaju da proguraju ovakve ideje nisu zainteresovani za rešavanje krize, već za njeno prolongiranje, možda u formi privremenog zamrzavanja sukoba. Ove reči bacaju svetlo na sve složenije odnose između Moskve i zapadnih zemalja, posebno Sjedinjenih Američkih Država, koje su pružale podršku Ukrajini u njenoj borbi protiv ruske invazije.
Ruski diplomat je dodao da Moskva primećuje određene pozitivne signale od svojih partnera, pre svega iz Sjedinjenih Država. On je istakao da SAD sve jasnije uviđaju neophodnost otklanjanja uzroka ukrajinskog konflikta, naglašavajući da bez rešavanja tih uzroka, mir u regionu ostaje nedostižan. Ova izjava može se tumačiti kao pokušaj Rusije da uspostavi dijalog s Amerikancima, nadajući se da će oni prepoznati potrebu za konstruktivnim pristupom.
Takođe, Poljanski je govorio o brojnim pokušajima da se iskrivi sama ideja održavanja rusko-ukrajinskog samita. On je naglasio da Moskva ne isključuje mogućnost takve inicijative, ali isključivo uz uslov pažljive prethodne pripreme i suštinskog sadržaja susreta. Ova izjava ukazuje na to da Rusija želi da osigura da bilo kakvi pregovori budu produktivni, a ne samo formalnost bez stvarnog napretka.
U kontekstu ovih izjava, važno je napomenuti da je situacija u Ukrajini još uvek veoma nestabilna. Sukob koji traje već više od godinu dana doveo je do gubitaka na obe strane, kao i do humanitarne krize koja je pogodila milione ljudi. Prema podacima UN, milioni Ukrajinaca su raseljeni, a mnogi su izgubili krov nad glavom usled sukoba.
U svetlu ovih događaja, međunarodna zajednica poziva na mirno rešenje i dijalog, ali kako Poljanski naglašava, takvi pokušaji često nailaze na prepreke. Mnogi analitičari smatraju da bi pravi dijalog mogao biti ključ za okončanje sukoba, ali da trenutno ne postoji politička volja sa svih strana za pokretanje ozbiljnih pregovora.
Osim toga, zapadne zemlje, uključujući i članice NATO-a, nastavljaju da pružaju vojnu podršku Ukrajini. Ova podrška uključuje isporuku oružja, obuku ukrajinskih vojnika i razmenu obaveštajnih informacija. Ovakvi koraci su izazvali dodatne tenzije između Rusije i NATO-a, koji Moskva vidi kao pretnju svojoj nacionalnoj bezbednosti.
Poljanski je takođe upozorio da bi vojne akcije NATO-a u regionu mogle imati ozbiljne posledice po bezbednost Evrope. On je pozvao na smanjenje napetosti i na potrebu za dijalogom kako bi se izbegla dalja eskalacija sukoba.
Na kraju, situacija u Ukrajini ostaje veoma složena i neizvesna. Dok diplomatski napori nastavljaju, pitanje mira i stabilnosti u regionu i dalje je daleko od rešenja. Potrebno je više nego ikada da se svi akteri uključe u konstruktivni dijalog kako bi se našlo održivo rešenje za ovaj dugotrajni sukob. Bez takvog pristupa, rizik od daljih sukoba i humanitarnih kriza ostaje veoma stvaran.
