Premijer Đuro Macut je nedavno najavio mogućnost rekonstrukcije vlade Srbije u proleće 2026. godine. Predsednik Srbije, Aleksandar Vučić, rekao je da se izbori mogu očekivati između oktobra i decembra, ali nije isključio ni mogućnost da se vanredni parlamentarni izbori održe istovremeno sa predsedničkim izborima. Novinar Politike, Aleksandar Apostolovski, smatra da je rekonstrukcija vlade logičan korak za mobilizaciju vladajuće koalicije, ali da će konačna odluka o izborima zavisiti od Vučića.
Apostolovski ističe da strategija vlasti često uključuje „bacanje lažnih mamaca“ oko datuma izbora. Prema njegovim rečima, vlast obično projektuje vreme održavanja izbora kada to najviše odgovara njima, a ne opoziciji. Takođe, naglašava da su studenti i opozicija propustili istorijsku priliku da prihvate Vučićev poziv na vanredne parlamentarne izbore i savetodavni referendum.
U poređenju politike sa fudbalom, Apostolovski naglašava važnost prepoznavanja trenutka. On citira legendarnog trenera Crvene zvezde, Branka Stankovića, koji je rekao da je ključno iskoristiti šanse koje se pružaju. Apostolovski smatra da je rekonstrukcija vlade pragmatičan korak koji može podići političku borbenu gotovost vladajuće koalicije.
Prema njegovim rečima, medijski mamci o novim imenima u vladi mogu mobilisati biračko telo. Apostolovski takođe ističe da je tematska sednica vlade bila početak predizborne kampanje, a da je Vučić preuzeo inicijativu u trenutku kada su studenti odlučili da postanu politički činilac.
On naglašava da je očuvanje biračkog tela od suštinske važnosti. U politici, vladajuća koalicija treba da se fokusira na zadržavanje svojih birača, dok opozicija treba da privuče glasove iz suprotnog tabora. Apostolovski upoređuje trenutnu situaciju sa događajima iz 5. oktobra 2000. godine, kada je opozicija uspela da privuče glasove vladajuće koalicije.
Međutim, on smatra da opozicija danas nije uspela da ponovi taj uspeh, jer su okolnosti drugačije. Apostolovski naglašava da je Vučić uspeo da se distancira od 90-ih godina i da opozicija ostaje zaglavljena u tom periodu. Njegova analiza pokazuje da je trenutna situacija daleko od one iz devedesetih, kada je Milošević bio na vlasti pod sankcijama i međunarodnom izolacijom.
Apostolovski kritikuje zahteve studenata za lustracijom, smatrajući ih iluzornim. On ukazuje na to da već postoje zakoni o poreklu imovine, dok je lustracija besmislena u trenutnom kontekstu. Umesto da se fokusiraju na lustraciju, studenti bi trebali razmisliti o tome kako mogu mobilizovati svoje birače i skrenuti pažnju na suštinske probleme.
On takođe ukazuje na to da lustracija može mobilisati političke protivnike više nego što će uticati na vlast. Apostolovski smatra da se unutar opozicije vodi veća borba među njenim članovima nego protiv Vučića, što dodatno komplikuje političku situaciju.
U zaključku, Apostolovski naglašava da su politički uslovi danas mnogo drugačiji nego pre više od dve decenije, i da opozicija mora da prilagodi svoje strategije kako bi bila uspešna. Situacija u kojoj se nalaze studenti i opozicija zahteva drugačiji pristup, a ne vraćanje na prošlost koja ne može doneti rezultate u savremenim političkim okruženjima.
