Kalum Vorti, poznat po ulozi Deza Vejda u Diznijevoj seriji Ostin i Eli, u saradnji sa producentom Raselom Gejserom, predstavio je inovativnu aplikaciju pod nazivom 2wai. Ova aplikacija omogućava korisnicima da kreiraju digitalne verzije preminulih članova porodice ili poznatih ličnosti, čime se otvara nova dimenzija interakcije sa sećanjima i emocijama.
Reklama za aplikaciju prikazuje trudnicu koja razgovara sa digitalnom verzijom svoje preminule majke. U videu se takođe može videti „baba“ koja čita priče novorođenčetu i komunicira sa njim kroz život. Ovaj senzacionalni pristup digitalnim reinkarnacijama izazvao je brojne kritike na društvenim mrežama, gde mnogi korisnici smatraju da aplikacija ima „demonizujući, neetički i dehumanizujući“ karakter.
Aplikacija 2wai funkcioniše tako što omogućava kreiranje HoloAvatara – animiranih interfejsa za chatbotove, koji mogu da liče na stvarne ili fiktivne osobe. Pored toga, korisnici mogu da „ožive“ stvarne ličnosti koristeći trominutni video snimak. Međutim, kompanija nije objasnila kako mali uzorak podataka može reprodukovati nečiju ličnost, što dovodi u pitanje pouzdanost i etičnost ove tehnologije, posebno kada se radi o preminulim osobama i emotivnim iskustvima korisnika.
Stručnjaci su odmah povukli paralelu sa epizodom popularne serije Black Mirror, pod nazivom „B Rait Bek“, u kojoj žena kreira digitalnu kopiju svog preminulog partnera. Mnogi komentatori na društvenim mrežama ističu da aplikacija zapravo komercijalizuje tugu i žalost. Jedan korisnik je ironično primetio: „Ništa ne govori saosećanje kao pretvaranje nečije žalosti u poslovnu priliku.“
Iako tehnologija može imati edukativne i zabavne svrhe, mogućnost digitalnog „besmrtnog oživljavanja“ voljenih osoba postavlja ozbiljna pitanja o privatnosti, poštovanju i psihološkim posledicama za korisnike. Kritičari smatraju da ovakve aplikacije mogu stvoriti iluziju da su preminuli još uvek prisutni, što može otežati proces tugovanja i prihvatanja gubitka.
U ovom kontekstu, važno je napomenuti da se, iako aplikacija može delovati privlačno, ona može dovesti do emocionalnih problema za korisnike koji se bore sa gubitkom. Psiholozi upozoravaju da digitalna interakcija sa preminulima može otežati proces isceljenja i prihvatanja, jer može stvoriti lažan osećaj povezanosti i otežati stvarno suočavanje sa tugom.
Pored emocionalnih aspekata, tu su i etička pitanja vezana za privatnost. Kako će se podaci o preminulim osobama koristiti? Da li će aplikacija poštovati njihovu privatnost i želje? Ova pitanja ostaju otvorena, a bez jasnih odgovora, korisnici se mogu suočiti sa nepredviđenim posledicama.
U društvu koje sve više zavisi od tehnologije, ovakve inovacije postavljaju izazove u pogledu etike i ljudskih emocija. Dok neki smatraju da digitalizacija sećanja može biti način da se sačuvaju uspomene, drugi upozoravaju da bi to moglo dovesti do emocionalne distorzije i gubitka stvarne povezanosti sa preminulima.
U konačnici, aplikacija 2wai predstavlja fascinantnu, ali i kontroverznu inovaciju koja otvara vrata ka novim mogućnostima, ali i izazovima. Dok tehnologija nastavlja da se razvija, važno je da se postave jasne granice i pravila kako bi se osiguralo da korišćenje ovakvih alata ne ugrozi ljudsku emociju i integritet. U svetu gde se granice između stvarnosti i digitalnog sveta sve više brišu, postavlja se pitanje – kako ćemo se nositi sa posledicama ovih novih tehnologija?
