Proizvođači mleka u Srbiji suočavaju se sa ozbiljnim izazovima koji ugrožavaju njihovu egzistenciju. Tokom poslednjih šest godina, prosečna otkupna cena sirovog mleka iznosila je manje od 30 dinara po litru, što je, prema rečima Sanje Bugarski, predsednice Saveza udruženja odgajivača goveda, nedovoljno za održavanje održivog poslovanja. U tom kontekstu, farmeri su pozvali državne zvaničnike, uključujući premijerku i ministre, na sastanak kako bi razgovarali o mogućim rešenjima za ovu krizu.
Proizvođači mleka rade svakodnevno, bez prava na godišnji odmor. Sanja Bugarski naglašava da je nakon godina strpljenja i čekanja na povećanje cena došlo do dodatnih problema, uključujući i pandemiju koja je smanjila potražnju za mlekom. Iako ministarstvo poljoprivrede čini napore da podrži proizvođače, sistem proizvodnje ostaje nepovezan, a zarade se često prelijevaju u tuđe džepove.
Prema Bugarski, ulaganja u stočarstvo su značajna, i za jedno visoko mlečno grlo potrebno je investirati oko 10.000 evra kako bi se ispunili svi uslovi za dostojan uzgoj. Iako država izdvaja sredstva za podsticaje, farmere frustrira činjenica da se ne vidi rezultat tih ulaganja. Upozorava da, ukoliko se situacija ne reši, proizvodnja mleka i mesa u Srbiji može nestati.
Proizvođači zahtevaju uvođenje minimalne proizvođačke cene mleka koja bi iznosila 56,6 dinara po litru. Prema njihovim rečima, oni su „socijalni slučajevi“, ljudi koji svakodnevno rade kako bi obezbedili hranu i opstanak, ali pri tom ne primaju adekvatnu naknadu za svoj rad.
Na sastanku koji se održava na Novosadskom sajmu, farmeri planiraju da iznesu svoje stavove i zahteve, nadajući se da će privući pažnju vlade i potencijalno doći do rešenja koje bi unapredilo situaciju u mlečnom sektoru. Njihov cilj je da pronađu održivo rešenje koje će omogućiti da ostanu u poslu i da doprinesu razvoju poljoprivrede u Srbiji.
Takođe, u Srbiji je zabeležena i sve veća nezaposlenost među ženama, što dodatno otežava situaciju u društvu. Nacionalna služba za zapošljavanje objavila je podatke koji ukazuju na to da su žene najviše pogođene nezaposlenošću, što dodatno komplikuje ekonomske prilike u zemlji.
Na drugoj strani, pojavili su se i novi oblici zapošljavanja koji nude dnevnice i do 3.000 dinara. Ovaj vid „brze zarade“ privlači pažnju mnogih, ali se postavlja pitanje stabilnosti takvih poslova i kako se oni uklapaju u širu sliku ekonomije u Srbiji.
U međuvremenu, poljoprivrednici se suočavaju sa izazovima koji uključuju i prirodne nepogode. Na primer, u Topoli, trešnje su rodile u izobilju, sa granama koje se saginju pod težinom plodova. Ovakvi prirodni fenomeni mogu biti i blagoslov, ali i izazov za proizvođače koji se bore da održe profitabilnost.
U zaključku, situacija sa mlekarstvom u Srbiji je alarmantna, a farmeri su u potrazi za rešenjima koja će im omogućiti da opstanu. Državna podrška je ključna, ali je potrebno i da se izvrši pritisak na prerađivače kako bi se osigurale pravednije cene. Bez ovih promena, budućnost mlečne industrije u Srbiji može biti veoma upitna.
