Poseta Antonia Košte, predsednika Evropskog saveta, Beogradu, dan pre Samita EU – Zapadni Balkan u Tivtu, predstavlja značajan korak u jačanju odnosa Srbije i Evropske unije. Analitičari ocenjaju da ova poseta šalje jasnu političku poruku da EU ne odustaje od proširenja na Zapadni Balkan i da je otvorena za napredak Srbije na njenom evropskom putu. Tokom posete, očekuje se da će se razmatrati ključna pitanja koja će doprineti ubrzanju reformi i omogućiti Srbiji da dobije sredstva iz Plana rasta.
Košta, koji je na turneji po regionu, će u Beogradu imati sastanak sa predsednikom Srbije Aleksandrom Vučićem, nakon čega će uslediti plenarni razgovori između delegacija Srbije i EU. Ova poseta dolazi u trenutku kada se očekuje da će na samitu učestvovati i drugi evropski lideri, kao što su kancelar Nemačke Fridrih Merc, predsednik Francuske Emanuel Makron i premijerka Italije Đorđa Meloni.
Branka Latinović, nekadašnja ambasadorka pri OEBS-u, ističe da poseta Košte regionu nije iznenađenje, već deo redovnog rada evropskog zvaničnika. Ona naglašava da je važno da zemlje regiona efikasnije sprovode reforme iz Programa rasta, jer su neke od njih napredovale brže od drugih. „BiH je ispunila najmanje obaveza, što je dovelo do toga da je dobila najmanje novca iz fonda“, navodi Latinović, dodajući da Brisel šalje jasnu poruku onima koji ne napreduju u reformama.
Ova poseta se takođe može smatrati gestom EU da pokaže koliko je zainteresovana za Zapadni Balkan i za ulaganje u region. Prema Latinović, Brisel šalje političku poruku o jačanju svojih geopolitičkih ambicija u regionu, što uključuje i Ukrajinu i Moldaviju.
Zoran Milivojević, diplomata, ističe da je poseta Košte važna i da bi mogla označiti novu fazu u odnosima Srbije i EU. Ključna tema razgovora biće deblokada pristupnih pregovora, s obzirom na to da je Srbija ispunila sve obaveze koje su pred nju postavljene. „Srbija je realizovala sve zahteve, a sada je odluka pre svega političke prirode“, rekao je Milivojević.
Nemanja Starović, ministar za evropske integracije, smatra da je dolazak Košte u Beograd „jasna poruka o podršci evropskom putu Srbije“. On ističe da je Srbija ispunila tehničke uslove za otvaranje Klastera 3 pre pet godina, ali da je politički konsenzus svih 27 članica EU „izmicao“. Starović očekuje podršku predsednika Evropskog saveta u dostizanju tog političkog konsenzusa.
Starović se pokazuje kao „oprezni optimista“ kada je reč o otvaranju Klastera 3, oslanjajući se na napore koje je Srbija uložila u poslednjih nekoliko meseci. On naglašava da su usvojeni važni paketi zakona i da je Srbija spremna da ispuni očekivanja EU, posebno u vezi sa pravosudnim zakonima.
Prema njegovim rečima, Srbija je blizu ispunjavanja preduslova za otvaranje Klastera 2, koji se odnosi na unutrašnje tržište, i aktivno radi na Klasteru 5, koji se odnosi na prelazne mere za Poglavlja 23 i 24. Starović smatra da bi EU trebala da pokaže političku volju kako bi omogućila nastavak pristupnog procesa.
U kontekstu ovih dešavanja, možemo zaključiti da poseta Košte u Beogradu predstavlja ne samo podršku evropskom putu Srbije, već i širu strategiju EU za jačanje odnosa sa zemljama Zapadnog Balkana. Očekuje se da će razgovori između Košte i Vučića otvoriti nove mogućnosti za Srbiju na njenom putu ka članstvu u EU, kao i da će doprineti daljem jačanju regionalne stabilnosti i saradnje.
