Na današnji dan pre tačno 40 godina, izgubili smo jednog od najvećih miljenika Partizanove publike, Dragana Mancea. Ova godišnjica obeležena je posebnim intervjuom sa Goranom Manceom, Draganovim rođenim bratom, koji je podelio svoje sećanje na brata i na trenutke koji su obeležili njegovu karijeru.
Goran je istakao koliko bi Dragan bio srećan da je mogao da prisustvuje nedavnoj utakmici Partizana protiv Radnika iz Surdulice, na kojoj su navijači priredili spektakularnu koreografiju u njegovu čast. „Ono što navijači Partizana mogu da urade, to niko u Evropi ne može da ponovi. Jako emotivno, lepo, iz generacije u generaciju, toliko simbolike. Neko to odozgo gleda sve,“ rekao je Goran, ukazavši na duboku povezanost između Dragana i njegovih obožavaoca.
Goran se takođe prisetio nekih anegdota iz zajedničkog odrastanja. Pored toga što je bio izuzetan fudbaler, Dragan je bio i talentovan šahista. „Dobijao je čak i oca koji je bio vrsan igrač. Igrao je stalno i sa trenerom Milošem Milutinovićem koji ga nije puštao da izađe iz sobe dok ne pobedi. Sećam se da mi je Dragan rekao da je morao da izgubi da bi izašao,“ ispričao je Goran, naglašavajući Draganovu strast prema šahu.
Goran se takođe setio trenutaka iz njihovog detinjstva, kada su u naselju igrajući mali fudbal u kupaćim gaćama i bosi, doživeli pravu fudbalsku magiju. „Dragan je uhvatio volej sa nekih 10, 15 metara i polomio prečku na dva dela, sve je puklo. Bosom nogom, kao što je komentator rekao, topovski udarac Dragana Mance,“ dodao je Goran, osvrćući se na Draganovu izuzetnu veštinu u igri.
Na utakmici protiv Radnika, mladi centarfor Partizana, Andrej Kostić, proslavio je gol u Draganovom maniru, što je Goranu posebno bilo drago. „Od kad je Dragan nastradao, retko ko je bio blizu, ali Andrej ima nešto slično Draganu. Nemoguće je ono što radi dete od 18 godina. Njegova statistika pokazuje sve. Ima te poteze, udarac glavom, izvanredan šut. Nadam se da će dugo ostati u Partizanu i postati standardan igrač sa brojem 9,“ rekao je Goran, naglašavajući potencijal mladog fudbalera.
Sećanje na Dragana Mancea ostaje snažno u srcima navijača Partizana, a koreografije i uspomene koje su mu posvećene svedoče o njegovom velikom nasleđu. Njegova predanost igri, strast prema fudbalu i sposobnost da inspiriše ljude oko sebe ostavili su dubok trag u istoriji kluba.
U razgovoru sa Goranom Manceom, može se primetiti kako je Draganova ličnost i dalje prisutna među navijačima i igračima Partizana. Njegova priča nije samo priča o fudbalu, već i o ljubavi, strasti i zajedništvu koje ovaj klub neguje. Dok se sećamo njegovog tragično preminulog brata, Goran i ostali pristalice Partizana nastavljaju da slave njegovu ostavštinu.
Na kraju, sećanje na Dragana Mancea ostaje simbol snage i hrabrosti, a njegova sposobnost da poveže ljude kroz ljubav prema fudbalu nikada neće biti zaboravljena. Fudbalski svet će zauvek pamtiti Dragana Mancea kao jednog od najvećih, a Partizan će nastaviti da ga nosi u srcu, kroz svaku utakmicu, svaki gol i svaku koreografiju koja ga podseća na njegovu veličinu.
