Medeni mesec između Prištine i Vašingtona nije potrajao dugo, a poslednji događaji dodatno su uzburkali političku situaciju na Kosovu. Nakon što je Centralna izborna komisija Kosova (CIK) odbila da odobri objavljivanje izbornih rezultata samo za Srpsku listu, Amerika je reagovala i upozorila da takva odluka „podriva partnerstvo“. Evropska unija se takođe uključila, ali analitičari smatraju da je pristup SAD prema Kosovu više simboličan nego konkretan, što može samo osnažiti poziciju Aljbina Kurtija.
Ognjen Gogić, politički analitičar sa Kosova, je za „Blic“ istakao da odluka CIK nije sporna samo zbog Srpske liste, već i zbog poruke koju šalje srpskom narodu na Kosovu. Gogić je napomenuo da se na taj način derogiraju biračka prava Srba, što implicira da glasovi Srba nemaju značaj. On smatra da podrška Amerike Kosovu nije bezuslovna, podsećajući na to da je SAD još u septembru prošle godine suspendovala strateški dijalog sa Prištinom zbog problema oko izbora potpredsednika kosovske skupštine iz redova Srba.
Gogić je naglasio da je saradnja između SAD i Kosova uslovljena poštovanjem osnovnih ljudskih prava, posebno prava Srba, što se pokazalo kao kamen spoticanja. U Prištini je sve više mišljenja da bi Amerika trebalo da pređe sa reči na dela. Miljazim Krasnići, analitičar, smatra da je američki pristup zasnovan isključivo na verbalnim izjavama, što dodatno ohrabruje vlast Pokreta „Samoopredeljenje“. On je ukazao na to da su do sada dolazile samo reči iz američke ambasade, bez ikakvog konkretnog delovanja, što je ohrabrilo trenutnu vlast da se ponaša kao da su jači od Amerike.
CIK je na sednici 31. januara, gde su objavljeni konačni rezultati vanrednih parlamentarnih izbora, odbio da objavi rezultate za Srpsku listu, a protiv objavljivanja glasali su članovi iz redova „Samoopredeljenja“. Ovaj potez izazvao je brojne reakcije, a Srpska lista je 2. februara podnela žalbu. Ambasada SAD je ocenila da je odluka CIK-a „protivna pravu građana Kosova da demokratski biraju svoje predstavnike“ i upozorila da svaki pokušaj potkopavanja tog principa može narušiti odnose između SAD i Kosova.
Iz Brisela su takođe stigle kritike, pa je Evropska unija izrazila ozbiljnu zabrinutost povodom rada CIK-a, pozivajući na depolitizaciju kako bi svi izabrani članovi mogli preuzeti svoja mesta u novoj Skupštini. Nakon što su stigle kritike, Izborni panel za žalbe odobrio je žalbu Srpske liste, a Eugen Cakoli iz Kosovskog demokratskog instituta je ocenio da je odluka CIK-a „nezakonita i proizvoljna“. On je naglasio da zakon ne priznaje konačne rezultate za određenu stranku i ukazao na to da je CIK prekršio zakon objavljujući delimične rezultate.
Odluka CIK-a doneta je nakon ponovljenog brojanja glasova u svim opštinama na Kosovu, zbog sumnji u regularnost izbornog procesa. U međuvremenu su pokrenute brojne istrage u najmanje devet opština, a privedene su desetine osoba, uključujući članove biračkih odbora. Nacionalna koordinatorka za izbore iz Specijalnog tužilaštva Kosova, Laura Pulja, ocenila je ovaj proces kao „najkompromitovaniji izborni proces“ i najavila da će istrage obuhvatiti i kandidate kojima su glasovi nezakonito dodavani.
Situacija na Kosovu ostaje napeta, a dalji koraci SAD i EU u ovom kontekstu bi mogli značajno uticati na politički pejzaž i stabilnost regiona. Kako se dešavanja budu odvijala, biće interesantno posmatrati kako će se pozicija Aljbina Kurtija i njegovog Pokreta „Samoopredeljenje“ razvijati u svetlu sve većih pritisaka iz inostranstva.
