Amerika bi mogla ponovo da pokuša da kupi Grenland

Milan Petrović avatar

Američki poslanik iz Džordžije, Majk Kolins, nedavno je sugerisao da bi Sjedinjene Američke Države mogle ponovo pokušati da kupe Grenland, autonomnu teritoriju koja pripada Danskoj, ukoliko republikanci pobede na izborima 2028. Ova izjava dolazi nakon što je predsednik Donald Tramp izrazio interesovanje za kupovinu Grenlanda 2019. godine, nazivajući to „velikim poslom sa nekretninama“.

Grenland je od 1979. godine autonomna teritorija, ali Danska zadržava kontrolu nad spoljnim poslovima, odbranom i monetarnom politikom. Od 2010. godine, autonomija Grenlanda se proširila na podzemne resurse, uključujući aktivnosti istraživanja i eksploatacije minerala. Ovo ostrvo sadrži ogromne naslage retkih zemljanih elemenata koji su od vitalnog značaja za industriju električnih vozila i vetroturbina.

SAD su već nekoliko puta pokušale da otkupe Grenland od Danske. Prvi pokušaj dogodio se 1867. godine, kada je državni sekretar Vilijam H. Sjuard pregovarao o kupovini Aljaske od Rusije. Drugi pokušaj kupovine desio se 1910, a 1946. godine američka vlada je ponudila Danskoj 100 miliona dolara za Grenland, što je Danska odbila.

Majk Kolins je na društvenim mrežama podelio sliku Trampove pobedničke mape elektorskog koledža sa dodatkom Grenlanda obojenog u crveno, što navodno simbolizuje podršku republikanaca ukoliko bi Grenland postao deo SAD. Kolins je u opisu slike napisao „Projekat 2029“, sugerišući da bi do kupovine moglo doći ako republikanci ponovo pobede 2028. godine.

Trampov interes za kupovinu Grenlanda izazvao je kontroverze, a danska premijerka Mete Frederiksen nazvala je ideju „apsurdnom“ ističući da Grenland „nije na prodaju“. Vol strit džurnal je objavio da Tramp zapravo želi bogate prirodne resurse danskog ostrva, što je možda motiv za potencijalnu kupovinu.

Grenland je geografski veliko ostrvo sa malom populacijom, ali sa ogromnim potencijalom za eksploataciju prirodnih resursa. Ostrvo je dom velikim naslagama retkih minerala i metala koji su od vitalnog značaja za moderne tehnologije.

Interes SAD za kupovinu Grenlanda nije nov, ali se pitanje ponovno otvara sa sugestijama republikanaca. Kupovina Grenlanda bi imala velike geopolitičke i ekonomske posledice, kako za SAD, tako i za Dansku i Grenland.

Ukoliko republikanci zaista pobede na izborima 2028. godine, možemo očekivati da će pitanje kupovine Grenlanda ponovo biti aktuelizovano. Međutim, ostaje da se vidi kako će reagovati Danska i Grenland na potencijalnu ponudu SAD, kao i kakve bi mogle biti posledice ove potencijalne transakcije.

Grenland ostaje jedna od najvećih političkih i ekonomskih tema u regionu, a interesovanje SAD za ovu teritoriju i dalje izaziva različite reakcije širom sveta. Sa novom administracijom i potencijalnim promenama u politici SAD, pitanje kupovine Grenlanda moglo bi postati još aktuelnije u narednim godinama. Sve oči su uprte ka ovom geografski važnom i bogatom ostrvu, čije bi eventualno postajanje dela SAD imalo velike posledice na globalnoj političkoj sceni.

Milan Petrović avatar