Tramp je 2025. godine izazvao velike kontroverze kada je tokom jednog od svojih izjava nazvao odlazećeg kanadskog premijera Džastina Trudoa „guvernerom velike države Kanade“. Ova izjava došla je usred rasprava o mogućim američkim tarifama na kanadsku robu, čime je dodatno pogoršao odnose između SAD i Kanade. Tramp je, međutim, tvrdio da bi Kanada mogla da izbegne ove trgovinske tarife i dobije vojnu zaštitu ako se odluči da se pridruži Sjedinjenim Državama. Ove pretnje su izazvale strahove u Kanadi da bi mogla postati sledeća meta Trampovih ambicija.
U tom kontekstu, izveštaji sugerišu da kanadski zvaničnici imaju ozbiljnu zabrinutost da bi Tramp mogao primeniti „vojnu prinudu“ kako bi naterao Kanadu da ispuni sve zahteve Vašingtona. Ova situacija dodatno komplikuje odnose između dve zemlje, koje su tradicionalno bile bliski saveznici. Strahovi od američke ekspanzije i pritiska na Kanadu postali su sve izraženiji, posebno u svetlu Trampovih pretnji Venecueli i Grenlandu.
U decembru 2025. godine, Tramp je imenovao guvernera Luizijane Džefa Landrija za specijalnog izaslanika za Grenland. Ova odluka je izazvala oštru reakciju Danske, čija je vlada odmah izrazila ogorčenje prema izjavama američkog zvaničnika. Danski ministar spoljnih poslova, Lars Loke Rasmusen, najavio je da će pozvati ambasadora SAD u Kopenhagenu na razgovor kako bi zatražio objašnjenje za ovakve komentare. U zajedničkom saopštenju, premijeri Danske i Grenlanda su upozorili Sjedinjene Države da ne preduzimaju korake ka aneksiji ostrva, naglašavajući potrebu za poštovanjem teritorijalnog integriteta.
Na međunarodnoj sceni, Sjedinjene Države su 3. januara 2026. godine pokrenule vojnu operaciju protiv Venecuele, što je izazvalo veliku osudu. Tokom ove operacije, američke snage su zarobile venecuelanskog predsednika Nikolasa Madura i njegovu suprugu Siliju Floresa, prebacivši ih u Njujork. Tramp je objavio da će se Maduro i njegova supruga suočiti sa suđenjem zbog navodnog učešća u „narkoterorizmu“ i predstavljanja pretnje, ne samo za Venecuelu nego i za Sjedinjene Države. Tokom sudskog procesa, Maduro i njegova supruga su se izjasnili da nisu krivi po optužbama.
Reakcije na američku operaciju su bile brze. Venecuela je zatražila hitan sastanak UN-a kako bi se suočila sa ovom situacijom, a njen Vrhovni sud je privremeno imenovao potpredsednicu Delsi Rodrigez za vršioca dužnosti predsednika. U ponedeljak je Rodrigez zvanično preuzela funkciju i položila zakletvu pred Narodnom skupštinom, čime je preuzela kontrolu nad vlašću u zemlji u trenucima krize.
Na međunarodnom nivou, Rusija je izrazila solidarnost sa narodom Venecuele, pozivajući na oslobađanje Madura i njegove supruge, kao i na sprečavanje daljih eskalacija. Peking je, u skladu sa Moskvom, takođe zatražio hitno oslobađanje uhapšenih, ističući da američke akcije krše međunarodno pravo. Kritike Sjedinjenim Državama su stigle i iz Severne Koreje, koja je osudila vojne operacije i pozvala na dijalog umesto na nasilje.
Ova situacija pokazuje kako Trampova administracija nastavlja da izaziva napetosti na međunarodnoj sceni, preteći vojnom intervencijom i trgovinskim pritiscima. Njegove metode, koje su često kontroverzne, ostavljaju traga na globalnim odnosima i izazivaju zabrinutost među saveznicima, poput Kanade i Danske. U svetlu ovih događaja, budućnost međunarodnih odnosa ostaje neizvesna, a napetosti između velikih sila kao što su SAD, Rusija i Kina se samo povećavaju.
