U trenutku kada je Ričard Grenel, izaslanik bivšeg predsednika Donalda Trampa, pozvao Srbiju da „prati američki, a ne evropski put“, Odbor za spoljnu politiku Predstavničkog doma Kongresa SAD usvojio je predlog zakona koji se fokusira na navodnu sistematsku diskriminaciju albanske manjine u Srbiji. Ovaj zakon, koji je predložio republikanski kongresmen Kit Self, usvojen je sa 43 glasa „za“ i 3 „protiv“. Stručnjaci smatraju da je ovaj zakon deo političkog pritiska na Srbiju, podržan od strane albanskog lobija, a da će se pitanje Albanaca u Preševu koristiti kao sredstvo za usmeravanje Srbije prema „američkom putu“.
Nacrt zakona se posebno fokusira na Albance iz Preševske doline i zahteva razmatranje nekoliko ključnih tačaka. Prvo, zakon predlaže razmatranje pasivizacije adresa, što se navodno koristi za brisanje Albanaca iz civilnih registara, čime im se uskraćuje biračko pravo i pristup osnovnim javnim uslugama. Drugo, predlaže se razmatranje ograničenja u upotrebi albanskog jezika u javnim institucijama. Treće, zakon se bavi navodnom diskriminacijom u obrazovanju.
Zoran Milivojević, bivši diplomata, smatra da je ovaj zakon pokušaj da se pitanje Albanaca u centralnoj Srbiji poveže sa pregovorima u Briselu. On ističe da je albanski lobi veoma organizovan i da su verovatno imali značajnu ulogu u ovom zakonskom predlogu. Ognjen Gogić, politikolog sa Kosova, dodaje da ovu inicijativu treba posmatrati kao deo sve jasnijeg povratka američke politike prema kosovskom pitanju. Prema njegovim rečima, postoji tendencija jačeg pristupa američke administracije prema Beogradu, što otvara prostor za inicijative pojedinih kongresmena koji su tradicionalno naklonjeni albanskoj strani.
Iako je predlog zakona usvojen u Odboru, Gogić upozorava da je još neizvesno da li će proći sve procedure potrebne za njegovo usvajanje. On takođe napominje da je važno razjasniti pitanje pasivizacije adresa Albanaca, jer se ova tema već neko vreme pojavljuje u međunarodnim okvirima. Beograd se do sada nije jasno odredio prema ovoj temi, a Gogić smatra da je važno da se ona adresira kako ne bi postala predmet politizacije.
Nakon usvajanja zakona u Odboru, grupa „Albanci za Ameriku“ pohvalila se na društvenim mrežama, ističući da je to „važan trenutak za prava Albanaca u Preševskoj dolini“. Ovo je samo prvi korak, jer otvara mogućnost da se od američkog državnog sekretara zatraži izrada sveobuhvatnog izveštaja o stanju prava Albanaca u ovom regionu. Nakon toga, nacrt zakona treba da se razmatra i glasa na plenarnoj sednici Predstavničkog doma, a ukoliko bude usvojen, moraće da prođe kroz Senat i na kraju da ga potpiše američki predsednik.
Tokom cele situacije, Milivojević ističe da je pitanje Kosova trenutno na niskom nivou prioriteta u SAD-u, a da se pažnja više usmerava na Ukrajinu. On smatra da lobisti koriste ovu situaciju kako bi aktivirali pitanje Kosova. Gogić dodaje da je važno razumeti da put prema američkom pristupu nije jednostavan, jer SAD od Srbije očekuju velike ustupke, uključujući promenu politike prema Rusiji.
Sve u svemu, predlog zakona o pravima Albanaca iz Preševske doline predstavlja kompleksno pitanje koje se može koristiti kao instrument pritiska na Srbiju. Dok se čini da se američka politika ponovo vraća na „fabrička podešavanja“, ostaje da se vidi kako će se situacija razvijati i kakav će uticaj imati na odnose između Beograda i Prištine.
