Evropa se suočava s izazovima kada je reč o zavisnosti od američkih platnih sistema kao što su Viza i Masterkard. U intervjuu za „Fajnenšel tajms“, Martina Vajmert, šefica Evropske inicijative za plaćanja (EPI), istakla je potrebu da se stvore sopstvene prekogranične alternative kako bi se smanjila ova zavisnost. Ova izjava dolazi u trenutku kada zvaničnici upozoravaju da bi dominacija ovih američkih kompanija mogla biti iskorišćena kao sredstvo pritiska u slučaju pogoršanja transatlantskih odnosa.
Vajmert je naglasila da dominacija Vize i Masterkard u industriji plaćanja predstavlja značajan rizik za „finansijski suverenitet“ Evropske unije, naročito u svetlu trenutnih međunarodnih tenzija. Prema njenim rečima, otprilike dve trećine svih kartičnih transakcija u evrozoni obavljaju se putem ovih američkih platnih sistema, dok 13 zemalja članica EU nema nacionalne alternative.
Jedan od ključnih problema je to što postojeći nacionalni platni sistemi ne funkcionišu na panevropskom nivou, što ih čini nedovoljnim za rešavanje problema zavisnosti. Digitalna platforma Vero (Wero), koju je pokrenuo EPI, trenutno je operativna samo u nekoliko zemalja i planira da se proširi do 2027. godine, ali je njen trenutni domet ograničen.
Rastuća zabrinutost zbog smanjenja upotrebe gotovine dodatno povećava rizik. U trenutku kada se kontrola nad platnom infrastrukturom može koristiti kao poluga pritiska, evropski zvaničnici osećaju potrebu da deluju. Bivši predsednik Evropske centralne banke (ECB), Mario Dragi, ranije je upozorio da je ekonomska međuzavisnost postala „izvor pritiska i kontrole“, naglašavajući time ozbiljnost situacije.
U tom kontekstu, ECB takođe promoviše projekat digitalnog evra kao potencijalno rešenje za jačanje finansijskog suvereniteta EU. Ipak, vreme implementacije ovog projekta izaziva kontroverze, a mnoge banke izražavaju zabrinutost da bi digitalni evro mogao potkopati privatne inicijative i konkurenciju na tržištu.
Osim toga, trenutna situacija na globalnoj sceni, uključujući političke i ekonomske tenzije, dodatno komplikuje poziciju EU. U svetlu ovih izazova, neophodno je da evropske zemlje postanu proaktivnije u razvoju sopstvenih platnih sistema koji će omogućiti veću autonomiju i smanjiti zavisnost od američkih kompanija.
Osnivanje Evropske inicijative za plaćanja je korak ka tom cilju, ali kako bi se postigla stvarna promena, potrebna je intenzivnija saradnja među zemljama članicama. Takođe, ključno je da se razviju platforme koje će biti interoperabilne i koje će moći da funkcionišu u različitim državama članicama EU.
U tom smislu, važno je i da potrošači budu informisani o prednostima i mogućnostima koje donose nove platne alternative. Veća svest o ovim pitanjima može doprineti većem prihvatanju lokalnih rešenja i smanjenju zavisnosti od stranih sistema.
Na kraju, dok se Evropa suočava s izazovima u vezi sa platnim sistemima, jasno je da je potreba za sopstvenim rešenjima hitna. U svetlu rastuće digitalizacije i smanjenja upotrebe gotovine, evropske zemlje moraju da preduzmu korake kako bi osigurale finansijsku nezavisnost i zaštitu svojih građana. Stvaranje efikasnih i sigurnih platnih alternativa je ključno za budućnost evropskih ekonomija i stabilnost transatlantskih odnosa.
