Ministar finansija Sjedinjenih Američkih Država, Skot Besent, nedavno je javno pozvao na obnovljenu kontrolu nad Federalnim rezervama (FED), uključujući njihova ovlašćenja da određuju kamatne stope. Ova izjava dolazi u trenutku kada administracija predsednika Donalda Trampa nastoji da uspostavi veću kontrolu nad centralnom bankom, koja je od suštinskog značaja za ekonomsku stabilnost zemlje.
Federalne rezerve, kao centralna banka SAD, imaju ključnu ulogu u oblikovanju monetarne politike koja direktno utiče na inflaciju, zaposlenost i opštu ekonomsku stabilnost. Njihova nezavisnost od kratkoročnih političkih pritisaka se tradicionalno smatra ključnim faktorom koji omogućava donošenje dugoročnih ekonomskih odluka. Ipak, Besentov poziv na reviziju ovlašćenja FED-a može ukazivati na promene u načinu na koji se ova institucija percipira i kako funkcioniše.
U svom članku u Volstrit žurnalu, Besent je naglasio potrebu za „iskrenim, nezavisnim i nestranačkim pregledom cele institucije“. Ovaj pregled bi uključivao analizu monetarne politike, regulative, komunikacija, zapošljavanja i istraživanja unutar FED-a. Ove reči sugeriraju da je Besent zabrinut zbog trenutnog stanja u kojem se FED nalazi, i smatra da je potrebna dublja analiza svih aspekata njegovog rada.
Na osnovu podataka, američka ekonomija je u poslednjih nekoliko godina prolazila kroz značajne promene. Sa porastom inflacije, koja je dostigla nivoe neviđene u poslednjim decenijama, besparica i nesigurnost na tržištu rada postali su gorući problemi. Ova situacija je značajno podstakla diskusiju o kamatnim stopama i monetarnoj politici FED-a. Neki ekonomisti smatraju da FED treba da poveća kamatne stope kako bi obuzdao inflaciju, dok drugi upozoravaju da bi to moglo dodatno usporiti ekonomski rast.
Administracija Donalda Trampa je takođe bila kritična prema FED-u, često ga optužujući za previše oprezan pristup. Tramp je više puta javno izrazio nezadovoljstvo zbog odluka FED-a, što je dodatno potaklo raspravu o njegovoj nezavisnosti. U tom kontekstu, Besentove reči o potrebi za većom kontrolom nad FED-om mogu se shvatiti kao deo šire strategije Trampove administracije da preuzme aktivniju ulogu u oblikovanju ekonomskih politika.
Osim toga, postoji i zabrinutost da bi veća kontrola nad FED-om mogla uticati na njegovu sposobnost da funkcioniše kao nezavisna institucija. Ekonomisti upozoravaju da bi previše političkog uticaja moglo dovesti do donošenja kratkoročnih odluka koje ne bi nužno bile u najboljem interesu ekonomije na duže staze. Takav pristup bi mogao ugroziti kredibilitet FED-a i stvoriti neizvesnost na tržištima.
Pored unutrašnjih pritisaka, FED se suočava i sa spoljnim izazovima, uključujući globalnu ekonomsku nestabilnost i promene u međunarodnim trgovinskim odnosima. Kako se ekonomija u svetu menja, tako i uloga FED-a mora biti prilagođena kako bi se odgovorilo na nove okolnosti. Ove promene zahtevaju pažljivo razmatranje i analizu, što je još jedan razlog zašto Besent poziva na reviziju i pregled funkcija i ovlašćenja FED-a.
U zaključku, poziv ministra finansija Skota Besenta na obnovljenu kontrolu nad Federalnim rezervama otvara važne teme o nezavisnosti centralne banke i njenoj ulozi u oblikovanju američke ekonomije. Kako se situacija na tržištu i u ekonomiji razvija, biće ključno pratiti kako će se ove debate dalje oblikovati i koje će posledice imati na ekonomsku stabilnost Sjedinjenih Američkih Država. U vremenu kada je ekonomija pod pritiskom, jasno je da će pitanja o kontroli, transparentnosti i efektivnosti FED-a ostati u fokusu javne i političke diskusije.
