Sjedinjene Američke Države su nedavno rasporedile svoje vojne snage u Karibima i sprovele pomorsku blokadu koja uključuje presretanje venecuelanskih naftnih tankera za koje se smatra da su pod sankcijama. Ova akcija izazvala je oštre kritike stručnjaka UN, koji su u zajedničkom saopštenju istakli da ne postoji pravo na nametanje unilateralnih sankcija putem oružane blokade. Oni su naglasili da ovakva blokada predstavlja zabranjenu upotrebu vojne sile prema Povelji UN, što može biti kvalifikovano kao nezakonita oružana agresija prema definiciji agresije Generalne skupštine iz 1974. godine.
Prema njihovim rečima, ovakvo ponašanje može se smatrati oružanim napadom u skladu sa članom 51. Povelje UN, što daje državi žrtvi pravo na samoodbranu. Američki predsednik Donald Tramp optužio je Venecuelu da koristi svoju naftu za finansiranje „narkoterorizma, krijumčarenja ljudi, ubistava i otmica“. Međutim, vlasti u Karakasu negiraju bilo kakvu umesanost u krijumčarenje droge i tvrde da Vašington pokušava da svrgne predsednika Nikolasa Madura kako bi preuzeo kontrolu nad venecuelanskim naftnim rezervama, koje su najveće u svetu.
Od septembra, američke snage su izvele desetine vazdušnih napada na brodove za koje tvrde da su prevozili drogu, iako nisu izneli konkretne dokaze. Ovi napadi su rezultirali smrću više od 100 osoba, što je, prema rečima stručnjaka, ozbiljno kršenje prava na život. Oni su pozvali na hitnu istragu ovih ubistava i da odgovorni budu privedeni pravdi.
Stručnjaci su takođe apelovali na američki Kongres da interveniše kako bi sprečio dalje napade i ukinuo blokadu. Oni su pozvali i druge države da preduzmu mere za zaustavljanje blokade i nezakonitih ubistava, naglašavajući potrebu za pravdom. U saopštenju su se potpisali nezavisni stručnjaci koje je Savet UN za ljudska prava ovlastio da predstave svoje nalaze. Među njima su Ben Sol, specijalni izvestilac za zaštitu ljudskih prava u borbi protiv terorizma, Džordž Katruhalos, ekspert za demokratski poredak, kao i Surja Deva i Đina Romero, specijalizovani za pravo na okupljanje i udruživanje.
U međuvremenu, Venecuela je zatražila vanrednu sednicu Saveta bezbednosti UN, optužujući Vašington za „najveću ucenu u našoj istoriji“. Ova situacija ukazuje na sve složenije odnose između Sjedinjenih Američkih Država i Venecuele, a međunarodna zajednica prati razvoj događaja s velikom pažnjom.
Takođe, stručnjaci naglašavaju da je potrebno preispitati legalnost američkih vojnih akcija na Karibima i njihov uticaj na međunarodne odnose. Ovi događaji postavljaju važna pitanja o suverenitetu država i primeni međunarodnog prava, posebno kada su u pitanju vojne intervencije i sankcije koje se nameću bez odobrenja UN.
Kroz celu ovu krizu, Venecuela se suočava sa teškim ekonomskim izazovima i humanitarnom krizom koja je dodatno pogoršana spoljnim pritiscima. Mnogi građani su pogođeni ovim sukobima, a humanitarne organizacije upozoravaju na sve veću potrebu za pomoći. U tom kontekstu, međunarodna saradnja i dijalog postaju ključni za rešavanje ovih problema.
S obzirom na trenutnu situaciju, jasno je da će se odnosi između Sjedinjenih Američkih Država i Venecuele nastaviti razvijati, te je važno da sve strane pristupe rešavanju sukoba na miran i konstruktivan način. U suprotnom, postoji rizik od dalje eskalacije tenzija i humanitarnih kriza koje će uticati na živote miliona ljudi u regionu.
