Američka kompanija „Ševron Korp.“ (Chevron Corp.) pokazuje interesovanje za kupovinu strane imovine „Lukoila“, kako piše agencija „Rojters“, pozivajući se na izvore bliske situaciji. Ovaj razvoj događaja dolazi u trenutku kada je i američki investicioni fond „Karlajl“ (Carlyle) izrazio želju za akvizicijom slične imovine. Prema saznanjima medija, „Karlajl“ razmatra mogućnost podnošenja zahteva za američku licencu koja bi im omogućila da započnu due diligence proces za potencijalnu kupovinu.
U međuvremenu, „Lukoil“ je potvrdio da razgovara o prodaji svoje strane imovine sa više ponuđača. Kancelarija za kontrolu strane imovine (OFAC) pri Ministarstvu finansija SAD produžila je rok za odobravanje i zatvaranje ugovora o prodaji „Lukoil Internešenal GmbH“ do 13. decembra 2025. godine. Međutim, svaka transakcija zavisi od dobijanja posebnog odobrenja OFAC-a, što dodatno komplikuje situaciju.
U oktobru su uvedene nove sankcije protiv „Lukoila“ u Velikoj Britaniji, koje zahtevaju da se sve transakcije sa ovom kompanijom zaključe do 29. novembra. Takođe, Ministarstvo finansija SAD je 22. oktobra izvelo iste mere, dozvolivši privremeno obustavljanje poslovanja do 21. novembra. Unatoč tim sankcijama, nekoliko stranih projekata „Lukoila“ dobilo je izuzeća, što ukazuje na kompleksnost situacije na globalnom tržištu nafte.
Ubrzo nakon uvođenja sankcija, „Lukoil“ je izrazio nameru da proda svoju stranu imovinu. Potvrđeno je da je primio i prihvatio ponudu od međunarodnog trgovca robom „Ganvor“ za otkup svoje strane imovine. Ova ponuda uključivala je akviziciju 100% „Lukoil Internešenal GmbH“. Iako su ključni uslovi posla bili dogovoreni, transakcija je postala neizvodljiva zbog odluke Ministarstva finansija SAD, koje je odbilo da izda poslovnu dozvolu „Ganvoru“ dok traje sukob u Ukrajini. Kao rezultat toga, kupac je povukao svoju ponudu.
Interesantno je napomenuti da su „Ševron“ i „Lukoil“ jedan od međunarodnih učesnika u eksploataciji velikih naftnih polja Tengiz i Karačaganak u Kazahstanu. Ovi projekti su dobili izuzeće od sankcija, što ukazuje na strategiju američkih kompanija da zadrže prisustvo na određenim tržištima uprkos geopolitičkim tenzijama.
Rast interesa za imovinu „Lukoila“ od strane američkih kompanija dolazi u trenutku kada se globalna potražnja za energijom i dalje povećava, a mnoge kompanije traže načine za diversifikaciju svojih portfolija. Tim povodom, tržište nafte se suočava sa izazovima, ali i prilikama, s obzirom na promene u globalnoj politici i ekonomiji.
U zaključku, situacija sa „Lukoilom“ i njegovom strana imovinom ukazuje na složenost globalnog tržišta energenata, koje je podložna različitim uticajima, uključujući sankcije, geopolitičke tenzije i promene u regulativama. Kako se stvari budu razvijale, biće zanimljivo pratiti kako će se američke kompanije, poput „Ševrona“ i „Karlajla“, prilagođavati ovim promenama i da li će uspeti da ostvare svoje ciljeve u vezi sa akvizicijom imovine „Lukoila“ u narednim mesecima.
