Aljbin Kurti je prošle nedelje započeo svoj treći premijerski mandat na Kosovu, a ključna tema koja ostaje na stolu je dijalog sa Beogradom. Tokom prethodna dva mandata, Kurti je dijalog u Briselu doveo do ćorsokaka, što postavlja pitanje da li će njegov novi mandat otvoriti put za kompromis ili ga dodatno zatvoriti. Stručnjaci su podeljeni u mišljenjima o mogućnostima za postizanje napretka u ovom procesu.
Miloš Pavković iz Centra za evropsku politiku naglašava da postoje argumenti za obe strane. S jedne strane, istorija Kurtijeve politike, koja često uključuje „inaćenje“, i činjenica da dijalog nije bio prioritet u njegovim prethodnim mandatima, sugeriraju da nema prostora za preokret. S druge strane, Kurti želi da ostavi politički trag i afirmaciju na međunarodnoj sceni, što podrazumeva ostvarenje prioriteta kao što su članstvo u Savetu Evrope i status kandidata za EU. Prema Pavkoviću, postizanje tih ciljeva zahtevaće kompromis u dijalogu sa Beogradom.
Ognjen Gogić, politikolog sa Kosova, nije optimista kada je reč o pokretanju dijaloga ni ove godine. On smatra da se dijalog često vidi kao proces arbitraže gde Beograd i Priština iznose dokaze o tome ko je u pravu, očekujući da EU presudi u korist jedne strane. Prema njegovim rečima, EU sve manje deli tu ulogu, prepoznajući se više kao medijator koji pomaže stranama da dođu do kompromisnog rešenja. Ako strane nisu spremne na konstruktivan dijalog, EU može da uskrati finansijsku podršku koju pruža.
Gogić takođe ističe zabrinjavajuću tendenciju smanjenja spremnosti EU da posreduje u rešavanju problema koje smatra unutrašnjim pitanjima Kosova. Ova situacija se ogleda u pristupu prema Zakonu o strancima, čije sprovođenje EU podržava, uz osiguranje pomoći Srbima da reše svoj status. Rizik je da EU počne da se postavlja kao posmatrač u vezi sa statusom srpskih zdravstvenih i obrazovnih ustanova, ostavljajući rešenje na samim stranama.
Srećko Đukić, bivši diplomata, deli skeptični stav prema mogućim kompromisima. On smatra da Kurti nije spreman na bilo kakve ustupke, s obzirom na to da je već preuzeo kontrolu nad ključnim institucijama na severu Kosova. Prema Đukiću, Kurti je u poziciji da ne vidi potrebu za dijalogom sa Srbijom, jer je već ostvario značajnu kontrolu nad situacijom.
U međuvremenu, specijalni predstavnik EU za dijalog, Peter Sorensen, dobio je produženje mandata do 29. februara 2028. godine. Tokom svog prvog mandata, Sorensen se sastao više od 66 puta sa političkim predstavnicima obe strane, ali nije uspeo da organizuje sastanak između Aleksandra Vučića i Kurtija od njihovog poslednjeg susreta u Briselu 14. septembra 2023. godine.
Pavković ukazuje na najavu visoke predstavnice EU za spoljnu politiku i bezbednost, Kaje Kalas, da će se direktno uključiti u narednu rundu dijaloga. Ovaj potez se može tumačiti kao signal pojačanog pritiska i jačanja autoriteta EU, koja će morati da iskoristi dodatne mehanizme pritiska kako bi poboljšala svoj autoritet u ovom procesu.
Đukić dodaje da EU i Sjedinjene Američke Države imaju autoritet da pokrenu i vode dijalog, ali postavlja pitanje koje teme će biti na stolu uz saglasnost obe strane. Očekuje se da će srpska strana tražiti formiranje Zajednice srpskih opština (ZSO), dok bi kosovska strana mogla insistirati na uzajamnom priznavanju, što bi moglo dodatno zakomplikovati situaciju.
Dijalog između Beograda i Prištine započeo je u martu 2011. pod pokroviteljstvom EU i prošao je kroz nekoliko ključnih tačaka, uključujući Briselski sporazum iz 2013. i Ohridski sporazum iz 2023. godine. Međutim, trenutna situacija se čini kao ćorsokak, sa Beogradom koji traži formiranje ZSO, dok Priština insistira na de fakto priznanju i međunarodnoj afirmaciji.
