Politička kriza u Prištini ulazi u novu fazu nakon što je Ustavni sud poništio odluku predsednice Vjose Osmani o raspuštanju Skupštine i raspisivanju izbora. Ova odluka je proces vratila u parlament, a u narednih mesec dana biće odlučeno da li postoji dovoljna većina za izlazak iz institucionalnog zastoja ili će uslediti novi izbori. Analitičari smatraju da opozicija neće pružiti potrebnu podršku Aljbinu Kurtiju, trenutnom premijeru, u njegovim nastojanjima da izabere novog predsednika Kosova.
Politikolog Ognjen Gogić ističe da je ključna odluka sada u rukama Kurtija, koji će u narednom periodu procenjivati koje rešenje je za njega politički povoljnije. „Odluka je u Kurtijevim rukama. Dakle, on ima u svojim rukama ono što se kaže i nož i pogaču,“ naglašava Gogić. Predsednički mandat Vjose Osmani ističe 4. aprila, a nakon toga bi funkciju vršioca dužnosti predsednika preuzela predsednica parlamenta Aljbuljena Hadžiju, što bi Samoopredeljenju moglo otvoriti dodatni prostor za kontrolu institucija u prelaznom periodu.
Gogić smatra da Kurti trenutno ne pokazuje spremnost za dogovor s opozicijom, a bez njene podrške ili barem prisustva dovoljnog broja poslanika teško će doći do izbora novog predsednika. „Ono što on za sada ne pokazuje to je spremnost da pregovara sa opozicijom i da pravi neke kompromise,“ dodaje Gogić. Iako Kurtijeva koalicija ima 66 poslanika, što bi trebalo da bude dovoljno za izbor predsednika u trećem krugu, obezbeđivanje prisustva potrebnog broja poslanika je ključno.
Opozicija, prema Gogiću, ima jasan interes da ne pomogne Kurtiju u izboru predsednika i da tako otvori put novim izborima. „Oni apsolutno nemaju interes da Kurtiju bacaju pojas za spasavanje,“ kaže on. Novi izbori mogli bi promeniti odnos snaga, a Gogić smatra da bi Vjosa Osmani mogla ponovo postati aktivnija u stranačkoj politici i tako postati ozbiljan izazivač Kurtiju.
Gogić dodaje da postoji mogućnost da Kurti namerno uđe u novi izborni ciklus kako bi zadržao kontrolu u institucionalnom vakuumu. „Moguće je da će zapravo on vrlo svesno Kosovo uvesti u jedan novi izborni ciklus, da bi onda u tom vakuumu jednostavno imao vlast i donosio neke sporne odluke,“ upozorava Gogić.
Govoreći o posledicama ove krize po srpsku zajednicu, Gogić ukazuje na dvostruko značenje. S jedne strane, može biti korisno kada se albanske stranke bave međusobnim odnosima, ali s druge strane, produžena kriza dodatno urušava pravni poredak i pravnu sigurnost. „To sve dovodi do urušavanja pravnog poretka, vladavine prava, pravne sigurnosti,“ naglašava Gogić.
On ukazuje na konkretne probleme, kao što su primena zakona o strancima i vozilima, kao i sprovođenje olakšica za Srbe vezanih za dokumente i boravišne dozvole. Gogić ističe da institucije nisu u potpunosti spremne da obrade sve zahteve i da se dogovorene olakšice primenjuju neujednačeno. „Ispostavilo se zapravo da se to selektivno primenjuje i da nisu do kraja te olakšice dosledno ustanovljene,“ naglašava on.
Takođe, Gogić upozorava na rizik od „preusmeravanja“ krize, gde bi se unutrašnji problemi mogli preusmeriti na Srbe ili na Srbiju. „Taj rizik apsolutno postoji,“ rekao je on, dodajući da bi Kurti mogao zauzeti još tvrđi stav u slučaju nove predizborne kampanje. Na kraju, Gogić ocenjuje da međunarodni akteri sve više prepuštaju albanskim strankama da same rešavaju krizu, što do sada nije dalo rezultate.
U kontekstu dijaloga Beograda i Prištine, Gogić smatra da njegova nastavak zavisi od postojanja institucija u punom mandatu u Prištini. Ako bi došlo do novih izbora i tehničkog mandata, uslovi za nastavak dijaloga na visokom nivou ne bi postojali, ali bi obaveze iz prethodnih dogovora, posebno vezanih za dokumente i boravišne dozvole, morale da se sprovedu. Prema njegovim rečima, istek roka od tri meseca za pribavljanje kosovskih dokumenata biće ključno testiranje koliko su dogovorene olakšice zaista sprovodive.
