Stejt department Sjedinjenih Američkih Država odlučio je da obustavi obradu imigracionih viza za 75 zemalja u okviru svojih napora da se obračuna sa potencijalnim podnosiocima zahteva koji bi mogli postati javni teret. Ova odluka dolazi kao odgovor na sveobuhvatnu procenu koja se vrši u vezi sa pravilima o dodeljivanju viza, a koja će stupiti na snagu 21. januara i trajati na neodređeno vreme.
Prema memorandumu Stejt departmenta, konzularnim službenicima je naloženo da odbiju vize podnosiocima zahteva iz zemalja koje su na spisku, a među kojima se nalaze Somalija, Rusija, Avganistan, Brazil, Iran, Irak, Egipat, Nigerija, Tajland, Jemen i mnoge druge. Ova odluka je deo šire strategije koja ima za cilj da smanji broj imigranata koji bi mogli postati zavisni od javnih sredstava.
Pored toga, u novembru 2025. godine, Stejt department je izdao telegram svim svojim predstavništvima širom sveta, nalažući im da primene nova pravila provere prema odredbi o „javnom teretu“ iz zakona o imigraciji. Ova pravila zahtevaju da se uzmu u obzir različiti faktori, kao što su zdravlje, starost, poznavanje engleskog jezika, finansijska situacija, pa čak i mogućnost potrebe za dugoročnom medicinskom negom. Podnosioci zahteva koji su stariji ili gojazni, kao i oni koji su prethodno koristili državnu pomoć, mogu biti odbijeni.
Portparol Stejt departmenta, Tomi Pigot, naglasio je da će odeljenje koristiti svoja ovlašćenja da smatra nepodobnim potencijalne imigrante koji bi mogli postati javni teret za Sjedinjene Države i iskoristiti resurse američkog naroda. Ova odluka bi mogla značajno uticati na imigraciju iz pomenutih zemalja, a Stejt department je naglasio da će nastaviti da procenjuje svoje procedure kako bi sprečio ulazak stranih državljana koji bi mogli zavisiti od socijalne pomoći.
Ova situacija je izazvala određenu pometnju, posebno kada se uzme u obzir da su na spisku zemalja za koje je obustavljena obrada viza i neke države koje se smatraju „frontranerima“ evropskih integracija, poput Crne Gore i Albanije. Dok se Srbija, koja često biva označena kao zemlja iz koje mnogi beže, ne nalazi na ovom spisku, postavlja se pitanje kako su određene zemlje izabrane za ovu meru.
Kompletna lista zemalja obuhvata širok spektar država, uključujući Avganistan, Albaniju, Alžir, Antigvu i Barbudu, Jermeniju, Azerbejdžan, Bahame, Bangladeš, Barbados, Belorusiju, Belize, Butan, Bosnu i Hercegovinu, Brazil, Burmu, Kambodžu, Kamerun, Zelenortska Ostrva, Kolumbiju, Obalu Slonovače, Kubu, Demokratsku Republiku Kongo, Dominiku, Egipat, Eritreju, Etiopiju, Fidži, Gambiju, Gruziju, Ganu, Grenadu, Gvatemalu, Gvineju, Haiti, Iran, Irak, Jamajku, Jordan, Kazahstan, Kosovo, Kuvajt, Kirgistan, Laos, Liban, Liberiju, Libiju, Makedoniju, Moldaviju, Mongoliju, Crnu Goru, Maroko, Nepal, Nikaragvu, Nigeriju, Pakistan, Republiku Kongo, Rusiju, Ruandu, Sveti Kits i Nevis, Svetu Luciju, Sveti Vinsent i Grenadine, Senegal, Sijera Leone, Somaliju, Južni Sudan, Sudan, Siriju, Tanzaniju, Tajland, Togo, Tunis, Ugandu, Urugvaj, Uzbekistan i Jemen.
Ova odluka Stejt departmenta će nesumnjivo uticati na mnoge ljude koji žele da se presеле u Sjedinjene Američke Države, a pitanje javnog tereta postaje centralno u raspravi o imigraciji u SAD. Dok se očekuje da će se procedure obrade viza menjati, mnogi se pitaju kako će ove promene uticati na budućnost imigranata iz zemalja koje su sada na spisku.
