Aleksandra Simić, samohrana majka iz Sivca, suočila se sa teškim zdravstvenim problemima nakon više od 20 godina života sa presađenim bubregom. Njen slučaj izaziva pažnju i saosećanje, jer je nedavna respiratorna infekcija dovela do pogoršanja njenog stanja, a presađeni organ je izgubio funkciju. U razgovoru za Euronews Srbija, ona je podelila svoj apel za pomoć kako bi mogla da ode na transplantaciju bubrega u inostranstvo, jer u Srbiji brza transplantacija nije moguća.
Aleksandra se oslanja na svoju ćerku kao najveću motivaciju za borbu protiv bolesti. „To mi je najvažnije da budem uz nju, kao i do sad. Ona treba da krene u srednju školu na jesen, da budem tu za prve ljubavi i sve ono lepo što dolazi,“ izjavila je. Njeni zdravstveni problemi počeli su kada je imala samo šest godina, a od 13. godine je bila na dijalizi.
Odrasla je pod rigoroznim dijetama i sa strogo kontrolisanom količinom vode, što je kao dete teško podnosila. Njeni roditelji i sestre nisu mogli da budu donori, a bubreg je dobila tek u 21. godini, nakon osam godina hemodijalize. Tokom tog perioda, doživela je mnoge padove, uspon i odricanja.
Aleksandra je ispričala kako su se njeni zdravstveni problemi pogoršali nakon respiratorne infekcije u decembru. „Na kontroli krajem decembra rezultati su se pogoršali, a 22. januara sam hitno primljena na odeljenje transplantacije,“ rekla je. Na levoj ruci je urađena fistula koja izaziva jak protok krvi, što dodatno slabi njeno srce. Ona naglašava urgentnost svoje situacije – ako srce oslabi, transplantacija neće moći da se izvrši.
Pored zdravstvenih problema, Aleksandra se suočava i sa problemima vezanim za zakonodavstvo o donorstvu u Srbiji. Prema njenim rečima, zakon ne omogućava da donori budu članovi porodice šireg kruga, što dodatno otežava situaciju pacijentima koji čekaju transplantaciju. „Donor može da bude samo do trećeg kolena. Meni, na primer, moj brat od tetke ne može da da organ,“ objašnjava ona. Ovaj zakon, prema njenom mišljenju, diskriminiše ljude koji nemaju porodicu i produžava vreme čekanja na transplantaciju.
Aleksandra je zahvalila svima koji su joj pomogli slanjem SMS poruka kako bi obezbedila sredstva za lečenje u inostranstvu. „To je trenutno jedino najbolje rešenje za mene,“ rekla je. Svi koji žele da pomognu mogu to učiniti slanjem SMS poruke 1932 na 3030.
Njen slučaj je podsetnik na složenost pitanja transplantacije organa u Srbiji i važnost podrške zajednice. Uz sve izazove sa kojima se suočava, Aleksandra ostaje optimistična i veruje da će uspeti da se oporavi i nastavi da bude uz svoju ćerku. U borbi za zdravlje, ona se oslanja na podršku drugih, kao i na sopstvenu snagu i hrabrost.
U svetu gde se transplantacije često doživljavaju kao rutina, priča Aleksandre Simić nas podseća na ljudsku dimenziju ovog procesa, izazove koje pacijenti prolaze i važnost donošenja boljih zakona koji će olakšati život onima koji čekaju na novu šansu za život. Borba za transplantaciju nije samo borba za fizičko zdravlje, već i za emocionalnu dobrobit porodica koje prolaze kroz slične teškoće.
