Predsednik Srbije Aleksandar Vučić nedavno je reagovao na editorijal objavljen u Financial Timesu, u kojem se tvrdi da se Srbija suočava s dilemom između autoritarizma i popuštanja opoziciji. Vučić je istakao da je takva ocena pogrešna i da su vlasti u Srbiji uvek nastojale da komuniciraju i pregovaraju u dobroj veri.
U svom odgovoru, Vučić je naveo da je Srbija tokom proteklih devet meseci bila suočena sa velikim brojem neprijavljenih okupljanja, koja su, prema njegovim rečima, počela kao studentski protesti, a zatim su se preoblikovala u situacije koje su često uključivale ekstremističke grupe. Ove grupe su, kako je rekao, bile obeležene vandalizmom i pokušajima izazivanja nemira. Policija je, dodao je, reagovala s maksimalnom uzdržanošću, uprkos teškim okolnostima.
Vučić je takođe napomenuo da je pre eskalacije protesta, Vlada preduzela značajne korake kako bi odgovarala na zabrinutost građana, posebno nakon tragedije koja se dogodila u Novom Sadu. Preduzeli su krivične i antikorupcijske istrage, objavili brojne dokumente o renoviranju železničke stanice, povećali sredstva za obrazovanje, a premijerka je preuzela političku odgovornost za sukobe među mladima podnošenjem ostavke.
Predsednik je istakao da je više puta pozivao demonstrante na dijalog, ali su ti pozivi uvek odbijani. Odbijanje učestvovanja u dijalogu je, prema njegovim rečima, zatvorilo prostor za iskrenu diskusiju i napredak. Kada su se pojavile prilike za pregovore, poput razgovora o deblokadi fakulteta pre početka nove školske godine, Vlada je pokazala spremnost na kompromis, dok je nastavak odbijanja dijaloga doveo do neproduktivnog sukoba.
U odgovoru se takođe osvrnuo na zahteve za vanrednim izborima, naglašavajući da je Srbija već održala izbore u decembru 2023. i da su sledeći zakazani za 2027. godinu. Istakao je da demokratije ne mogu menjati izborne rokove svaki put kada izbije protest, jer bi to bilo destabilizujuće i štetno za građane. Prema Vučiću, ciljevi protesta su se promenili, te više nisu usmereni na reforme, već na ometanje i stvaranje nestabilnosti.
Predsednik je naglasio da je Vlada posvećena dijalogu, stabilnosti i reformama koje jačaju demokratske institucije. On smatra da je to jedini put koji može služiti interesima naroda Srbije. Takođe je ukazao na problem medijskih prikaza Srbije kao zemlje na ivici građanskog rata, što dodatno pogoršava unutrašnje tenzije i šteti ekonomiji i ugledu zemlje.
Vučić je zaključio da takvi prikazi ne pomažu u izgradnji dijaloga, već ga dodatno otežavaju. On je naglasio da je neophodno raditi na stabilnosti i napretku, kako bi se osiguralo da Srbija ostane na putu demokratije i reformi, umesto da se suočava s izazovima koji mogu ugroziti mir i red u društvu.
U ovom kontekstu, Vučićov pristup se može posmatrati kao pokušaj da se umire tenzije i da se pruži osnova za dijalog, dok istovremeno oslikava složenost političke situacije u zemlji. Pitanje autoritarnosti u vlasti, kao i odgovori na zahteve opozicije, ostaje otvoreno i predstavlja izazov za buduće političko delovanje u Srbiji.
Na kraju, Vučić se poziva na potrebu za jedinstvom i saradnjom kako bi se prevazišle trenutne tenzije i osigurao napredak Srbije.
