Viši sud u Novom Pazaru nedavno je izrekao prvu kaznu doživotnog zatvora jednoj ženi u Srbiji, Aldini Lakota (40). Ona je postala 13. osuđenik koji je dobio ovu najstrožu kaznu, a u srpskim zatvorima trenutno se nalazi devet osuđenika sa doživotnom robijom, dok je jedan preminuo u zatvoru. Dvojici osuđenika kazna je smanjena na 20 godina.
Aldina Lakota je osuđena za ubistvo svoje svekrve, Bajre Lakote (66), koju je, prema presudi, usmrtila sa čak 121 ubodom noža. Iako je prvostepena presuda doneta, očekuje se da će se Lakota, kao i njen advokat, žaliti na ovu presudu. Doživotni zatvor kao pravna sankcija uveden je u Srbiji decembra 2019. godine, na predlog Fondacije Tijane Jurić, koja je stradala kada je imala samo 15 godina. Ova kazna može biti izrečena za teška krivična dela kao što su ubistvo, silovanje ili obljuba nad maloletnom osobom, trudnicom ili nemoćnim licem.
Osim što je prva žena koja je dobila doživotni zatvor, Aldina Lakota je osuđena i zbog teškog oblika porodičnog nasilja. Ukoliko Apelacioni sud potvrdi ovu presudu, postoji mogućnost da nakon 27 godina izdržane kazne zatraži uslovni otpust.
U međuvremenu, došlo je do izmena kazni za nekoliko drugih osuđenika. Tako je doživotni zatvor jednoj osobi, M. J., koji je imao više od 80 godina u trenutku izvršenja krivičnog dela, zamenjen robijom od 20 godina. On je, naime, osuđen zbog silovanja osmogodišnjeg dečaka. Apelacioni sud je takođe preinačio kaznu kapetanu Vojske Srbije, koji je prvobitno osuđen na doživotni zatvor zbog silovanja svoje ćerke, a kazna mu je smanjena na 20 godina.
Za najsvirepija krivična dela, kao što su teško ubistvo i silovanje, ovakve „povlastice“ nisu predviđene. Prva pravosnažna doživotna robija izrečena je Ninoslavu Jovanoviću, poznatom kao „malčanski berberin“, zbog otmice i silovanja devojčice. Nakon njega, doživotni zatvor dobio je i Dejan Dabović, bivši vaterpolista, zbog ubistva devojke na ulici. Miloš Nikolić, takođe, dobio je doživotnu robiju zbog ubistva dvogodišnje devojčice, dok je Goran Džonić osuđen na istu kaznu zbog ubistva troje članova porodice Đokić.
Identitet trinaestog osuđenika na doživotnu robiju ostaje nepoznat javnosti iz „pravnih razloga“, ali je potvrđeno da je kazna pravnosnažno izrečena. Beograđanin Radomir Blagojević osuđen je na doživotni zatvor zbog monstruoznog ubistva bivše partnerke, dok je Stojan Ilić, osuđenik za ubistvo devojčice i ranjavanje članova njene porodice, takođe dobio doživotnu kaznu.
U Srbiji je doživotni zatvor postao simbol stroge pravde za najteža krivična dela, a kako se broj osuđenika povećava, tako se i javnost sve više suočava sa pitanjima o pravdi, kazni i rehabilitaciji. U ovom kontekstu, doživotni zatvor ne samo da predstavlja kaznu za počinioce, već i poruku društvu o nultoj toleranciji prema nasilju i teškim zločinima.
Ova situacija postavlja još mnoga pitanja o efikasnosti pravosudnog sistema u Srbiji i kako se on nosi sa izazovima koje donose teška krivična dela. Kako se društvo razvija, tako i očekivanja od pravnog sistema rastu, a kazne poput doživotnog zatvora postaju sve više predmet rasprava o njihovoj pravednosti, svrsi i uticaju na društvo u celini.
