U Kongresu Sjedinjenih Američkih Država usvojen je predlog zakona koji se bavi navodnom diskriminacijom albanske manjine u Srbiji, sa posebnim fokusom na Preševsku dolinu. Ova informacija izazvala je brojne reakcije u domaćoj javnosti, a mnogi stručnjaci smatraju da bi ovaj zakon mogao poslužiti Prištini kao sredstvo za nametanje pitanja položaja Albanaca u južnoj Srbiji kao nove teme dijaloga sa Beogradom.
Ognjen Gogić, politikolog, smatra da se predlog zakona može iskoristiti da se u dijalog između Beograda i Prištine uvedu nova pitanja. On je ukazao na to da trenutni problemi koje Srbi na Kosovu imaju, poput zakona o strancima i vozilima, daju priliku Prištini da proširi diskusiju i uvede pitanje položaja Albanaca u Srbiji. „Ovo je tehnika koja se koristi u pregovorima da se proširi tema, kako bi se stvorila lažna simetrija između problema Srba na Kosovu i Albanaca na jugu Srbije“, rekao je Gogić.
Ova strategija, prema Gogiću, ima za cilj da skrene pažnju sa trenutnih problema Srba i da se situacija razvodni tako što će se uvesti novi akter. On je naglasio da je važno da se ovo pitanje adresira u Beogradu kako bi se izbeglo eventualno povećanje pritiska na Srbiju.
Gogić je takođe istakao da je politika Prištine da poveže pitanje Albanaca u Preševu i Bujanovcu sa procesom rešavanja kosovskog pitanja. Ovaj pristup je postao izraženiji od kada je Aljbin Kurti preuzeo vlast na Kosovu, insistirajući na reciprocitetu koji bi podrazumevao da se status Srba na Kosovu i Albanaca na jugu Srbije razmatraju pod istim aršinima.
Međutim, Igor Novaković, direktor ISAC fonda, smatra da Priština neće moći da ide dalje od pokušaja nametanja teme. On ukazuje da je položaj nacionalnih manjina deo pregovora Srbije sa Evropskom unijom, ali da su šanse da ovo postane tema dijaloga između Beograda i Prištine u Briselu veoma male. „Položaj Albanaca na jugu Srbije je svakako važna tema, ali ne verujem da će to postati ključna tačka razgovora sa Prištinom“, rekao je Novaković.
U međuvremenu, prošle nedelje je Odbor za spoljnu politiku Predstavničkog doma Kongresa SAD usvojio predlog zakona koji se bavi navodnom sistematskom diskriminacijom albanske manjine u Srbiji. Ovaj zakon se fokusira na pitanje pasivizacije adresa, koja se koristi za brisanje Albanaca iz civilnih registara, čime im se uskraćuje biračko pravo i pristup osnovnim javnim uslugama. Takođe, zakon se bavi pitanjima ograničenja upotrebe albanskog jezika u javnim institucijama i diskriminacijom u obrazovanju.
Novaković smatra da je ovaj predlog zakona samo pokušaj da se nametne tema koja bi mogla biti deo dijaloga između SAD i Srbije, ali ne u smislu strateškog dijaloga. „Ovo je pokušaj da se postavi nova tema, ali ne mislim da će to imati značajniji uticaj na pregovore“, dodao je Novaković.
Dijalog između Beograda i Prištine započet je 2011. godine, a najznačajniji sporazum koji je potpisan je Briselski sporazum iz 2013. godine, koji je predvideo formiranje Zajednice srpskih opština. Ipak, ta zajednica do danas nije formirana, a sporovi između dve strane se povremeno zaoštravaju, posebno na severu Kosova, gde živi većinsko srpsko stanovništvo. U 2023. godini potpisan je sporazum iz Ohrida koji predviđa put ka de fakto normalizaciji odnosa, ali njegova primena još uvek nije zaživela. Beograd i dalje insistira na formiranju ZSO, dok Priština traži međusobno priznavanje.
U svetlu novih dešavanja, jasno je da će se situacija oko položaja Albanaca u Srbiji i dalje pratiti i analizirati, s obzirom na to da bi potencijalna podrška američkog Kongresa mogla imati značajan uticaj na buduće pregovore između Beograda i Prištine.
