Grosijeva izjava o mogućim posljedicama izraelskih napada na iranska nuklearna postrojenja izazvala je veliku pažnju tokom hitne sednice Međunarodne agencije Ujedinjenih nacija za atomsku energiju (IAEA) koja se održala u Beču. Generalni direktor IAEA, Rafael Mariano Grosi, upozorio je na potencijalne rizike od radiološke i hemijske kontaminacije unutar glavnog postrojenja za obogaćivanje uranijuma u Natanzu, iako su trenutni nivoi zračenja izvan kompleksa normalni.
Hitna sednica je sazvana na zahtev Rusije kako bi se raspravilo o posledicama nedavnih izraelskih napada na iranske nuklearne objekte. Grosi je naglasio da zračenje predstavlja ozbiljnu opasnost ako se uranijum udahne ili proguta, a dodao je da se rizikom može efikasno upravljati uz primenu odgovarajućih zaštitnih mera, kao što su respiratori unutar postrojenja.
Prema njegovim rečima, nivo radioaktivnosti izvan lokacije Natanz ostao je nepromenjen, što ukazuje na to da nema spoljašnjih radioloških kontaminacija koje bi mogle biti opasne za stanovništvo ili životnu sredinu. Grosi je istakao da od subote nije zabeleženo dodatno oštećenje u Natanzu, kao ni na lokaciji za nuklearna istraživanja u Isfahanu.
Međutim, upozorio je na zabrinutost zbog mogućeg curenja toksičnog gasa uranijum heksafluorida unutar postrojenja Natanz. Ovaj gas, koji se stvara mešanjem fluora sa uranijumom tokom procesa obogaćivanja, izuzetno je nestabilan i može izazvati teške posledice. Stručnjaci upozoravaju da je gas smrtonosan ako se udahne, može izazvati opekotine na koži i brzo korodira.
Grosi je naglasio da je ključno da IAEA blagovremeno dobija tehničke informacije o postrojenjima i njihovim lokacijama kako bi mogla precizno proceniti radiološke uslove i potencijalne rizike. Bez ovih informacija, IAEA ne može pružiti potrebnu pomoć i zaštitu. On je takođe naglasio da će inspektori Ujedinjenih nacija doći u Iran čim se steknu neophodni bezbednosni uslovi.
Ova situacija dodatno komplikuje već napetu situaciju na Bliskom Istoku, gde su odnosi između Irana i Izraela vrlo napeti, posebno kada je reč o programu obogaćivanja uranijuma u Iranu. Izrael je dugogodišnji protivnik iranskog nuklearnog programa i ne preza od vojne akcije kako bi sprečio Teheran da razvije sposobnosti za proizvodnju nuklearnog oružja.
IAEA igra ključnu ulogu u monitoringu nuklearnih aktivnosti i osiguravanju da se nuklearna energija koristi u mirene svrhe. Grosijevo upozorenje o mogućim posljedicama izraelskih napada naglašava potrebu za međunarodnom saradnjom i proaktivnim pristupom u rešavanju ovih komplikovanih problema.
Uprkos trenutnim normalnim nivoima zračenja, situacija ostaje veoma delikatna i neizvesna. Grosijeva izjava ukazuje na to da bi svaka dalja eskalacija sukoba mogla imati ozbiljne posledice, ne samo za Iran, već i za celu regiju. Mogućnost curenja toksičnih gasova i drugih radioloških opasnosti stvara dodatnu zabrinutost među međunarodnom zajednicom.
U ovom kontekstu, važno je napomenuti da će međunarodna zajednica pažljivo pratiti razvoj situacije u Iranu i reagovati na svaku potencijalnu pretnju koja bi mogla proizaći iz ovog konflikta. IAEA će nastaviti da vrši pritisak na Iran da obezbedi transparentnost i saradnju u vezi sa svojim nuklearnim programom kako bi se smanjile tenzije i osigurala bezbednost u regionu.
U svetlu ovih događaja, potrebno je da se međunarodni akteri angažuju kako bi se osigurala stabilnost i sprečilo dalje pogoršanje situacije koja bi mogla dovesti do ozbiljnih posledica po globalnu bezbednost. Grosijeva izjava je podsetnik na kompleksnost izazova s kojima se suočava međunarodna zajednica, a posebno tokom ovih turbulentnih vremena.
