U susret predstojećoj letnjoj potrošnji električne energije na Balkanu, Institut za energiju jugoistočne Evrope (IENE) iz Grčke izdao je upozorenje o mogućem ponovnom nestanku struje u ovom regionu, slično onom koji se desio u avgustu prošle godine. U analizi pod nazivom „Koliko je jugoistočna Evropa ranjiva na nestanak struje?“, IENE naglašava da bi region mogao biti izložen riziku od blackout-a, ali da bi pravovremena ulaganja i regionalna koordinacija mogli pomoći u ublažavanju tih pretnji.
Prema IENE-u, ranjivost ovog dela Evrope proističe iz nepovoljnih energetskih miksova, posebno Grčke, koja 45% svojih potreba za električnom energijom pokriva kroz obnovljive izvore. U određenim uslovima, poput sunčanih ili vetrovitih dana, obnovljive energije mogu obezbediti čak do 80% potrošnje, što se dešavalo i u Španiji i Portugalu tokom nedavnog nestanka struje. Slični trendovi se javljaju i u Bugarskoj i Rumuniji, dok su zemlje poput Albanije i Crne Gore u velikoj meri zavisne od hidroenergije, čija proizvodnja može varirati prema vremenskim uslovima.
Stručnjak sa zagrebačkog Fakulteta elektrotehnike i računarstva, Božidar Filipović-Grčić, komentarisao je analizu IENE, naglašavajući da, iako pravovremena ulaganja i planiranje mogu smanjiti rizike, to ne garantuje potpunu sigurnost. On ističe da su prekidi u radu dalekovoda ili ispad velikih elektrana kritični faktori koji mogu dovesti do nestanka struje, naročito kada je udeo obnovljivih izvora visok, a inercija elektroenergetskog sistema mala.
Preporuke IENE uključuju skladištenje energije u baterijama, korišćenje reverzibilnih hidroelektrana i fleksibilnu proizvodnju kao ključne strategije za smanjenje rizika od nestanka struje. Filipović-Grčić upozorava da se povećava kompleksnost upravljanja elektroenergetskim sistemom sa masovnom integracijom obnovljivih izvora, a da dodatne investicije u nove uređaje ne garantuju rešenje problema.
Jedan od glavnih uzroka ranjivosti regiona su stari prenosni sistemi i neusklađeni protokoli između zemalja. Prošlog leta, kvar na dalekovodima u Grčkoj, Albaniji i Crnoj Gori izazvao je nestanak struje u Hrvatskoj i Bosni i Hercegovini. Nedostatak ulaganja u tehnologiju pametnih mreža i ograničeni kapaciteti za skladištenje energije dodatno povećavaju izloženost velikim poremećajima.
U Grčkoj, dodatni problem predstavljaju niski nivoi vode u hidroelektranama, što može dovesti do viših veleprodajnih cena električne energije. Grčki premijer Kirjakos Micotakis je više puta kritikovao zapadni deo Evropske unije zbog visokih cena struje, naglašavajući da je neodrživo da jedna zemlja ima trocifrene cene, dok druge imaju nulte ili negativne cene.
U međuvremenu, istraživanje uzroka nedavnog nestanka struje na Pirenejima je u toku, a evropska organizacija ENTSO istražuje prekide u proizvodnji solarnih elektrana kao potencijalni uzrok kolapsa elektroenergetskog sistema u Španiji i Portugalu. Prema preliminarnim izveštajima, pad proizvodnje u solarnoj energiji doveo je do pada napona u mreži, što je uticalo i na deo Francuske.
U svetlu svih ovih informacija, jasno je da je potražnja za električnom energijom na Balkanu u stalnom porastu, a izazovi u snabdevanju postavljaju pitanja o održivosti i bezbednosti energetskog sistema. Saradnja među zemljama, pravovremena ulaganja u infrastrukturu i razvoj obnovljivih izvora energije su ključni za smanjenje rizika i obezbeđivanje stabilnog snabdevanja u budućnosti.
