Građani koji nisu prijavili nelegalne objekte u okviru programa „Svoj na svome“ mogu se suočiti sa ozbiljnim pravnim posledicama. Razlog je to što se na takve nepokretnosti više ne primenjuje poseban, olakšani režim, već se primenjuju isključivo opšti zakoni iz oblasti planiranja, izgradnje i katastra. Program „Svoj na svome“, koji se sprovodi na osnovu Zakona o posebnim uslovima za evidentiranje i upis prava svojine na nepokretnostima, predstavlja vremenski ograničenu mogućnost da se bespravno izgrađeni objekti uvedu u pravni sistem. Međutim, mnogi građani i dalje imaju dileme oko toga šta se dešava ako objekat nije prijavljen ili ako zahtev bude odbijen.
Važno je naglasiti da „Svoj na svome“ nije klasična legalizacija. Ovim postupkom se objekti evidentiraju u katastru i dobijaju pravni identitet, ali se ne brišu prekršaji niti krivična odgovornost za bespravnu gradnju. Drugim rečima, objekat ulazi u sistem, ali država zadržava pravo da pojača kontrolu i sankcioniše novu nelegalnu gradnju.
Postupak i njegove posledice zasnivaju se na kombinovanoj primeni više propisa, pre svega Zakona o posebnim uslovima za evidentiranje i upis prava svojine na nepokretnostima, Zakona o državnom premeru i katastru, Zakona o planiranju i izgradnji, kao i drugih važećih podzakonskih akata i opštih propisa.
Za objekte za koje nije podnet zahtev, primenjuju se isključivo opšti propisi, pre svega Zakon o planiranju i izgradnji i Zakon o državnom premeru i katastru. U praksi to znači da objekat ostaje neupisan ili bez uređenog statusa, vlasnik nema pravno potvrđeno pravo svojine, takva nepokretnost se teško može prodati, pokloniti ili opteretiti hipotekom, a u slučaju kontrole mogu uslediti inspekcijske mere i sankcije. Sudska zaštita prava je moguća, ali dugotrajna i neizvesna. U pojedinim situacijama, ako se utvrdi da objekat ne ispunjava uslove za naknadni upis, zakon predviđa da se evidencija može voditi u korist Republike Srbije, u skladu sa važećim propisima.
Zakon predviđa mogućnost da građani koji iz objektivnih razloga nisu stigli da podnesu prijavu u osnovnom roku, to učine i naknadno, ali samo uz dokaze koji opravdavaju kašnjenje. Bez toga, olakšice prestaju da važe.
Građani koji nisu prijavili objekat ili kojima zahtev nije prihvaćen, mogu pokušati sudskim putem da dokažu pravo svojine. Međutim, ishod zavisi od toga da li je objekat građen u zabranjenoj ili zaštićenoj zoni, da li je građen na tuđem zemljištu, i postojanja spornih suvlasničkih odnosa. Sudski sporovi u ovim slučajevima mogu trajati godinama, a ishod nije zagarantovan.
Nadležna Agencija proverava ispunjenost zakonskih uslova i izdaje potvrdu samo ako su svi uslovi ispunjeni. Ako se utvrde nepravilnosti, postupak se ne može završiti kroz „Svoj na svome“. Najčešći razlozi za odbijanje su objekat u zoni zaštite prirodnih ili kulturnih dobara, gradnja na zemljištu koje nije u privatnoj svojini podnosioca zahteva, nerešeni imovinsko-pravni odnosi, i nepotpuna ili neusaglašena dokumentacija. U tom slučaju građanima ostaje samo opšti pravni put, bez povlastica koje nudi ovaj program.
Građani bi trebalo da budu svesni ozbiljnosti situacije i pravnih posledica koje mogu nastati usled nepoštovanja zakonskih propisa. U svetlu nedavne implementacije programa „Svoj na svome“, važno je da se što više ljudi informiše i da na vreme reše svoje pravne statuse. Samo na taj način mogu zaštititi svoja prava i imovinu.
