Dani Rodrik, jedan od najuticajnijih savremenih ekonomista sa Harvard univerziteta, nedavno je govorio na 21. Svetskom kongresu ekonomista u Beogradu, gde je izložio svoje stavove o budućnosti globalnog ekonomskog poretka. Njegova analiza se fokusira na tri moguća scenarija koja se mogu odviti u slučaju da geopolitika postane dominantan okvir u svetu. Ovi scenariji su označeni kao „dobar“, „loš“ i „ružan“, a Rodrik je istakao da trenutna situacija ne daje jasne naznake koji će od ovih scenarija prevladati.
Rodrik je naglasio da se svet trenutno nalazi u tranziciji između ova tri scenarija. Prema njegovom mišljenju, „loš“ scenario podrazumeva povratak ekstremnom bilateralizmu i kolapsu trgovine, što bi značilo da bi se zemlje vraćale na međuratni period. Međutim, ekonomista je izrazio sumnju da će se ovaj scenario ostvariti, ističući da je svetska ekonomija danas previše integrisana da bi došlo do tako drastičnih promena bez značajnog globalnog šoka ili sukoba.
U kontekstu „dobrog“ scenarija, Rodrik je ukazao na mogućnost da globalni ekonomski poredak postane stabilan i inkluzivan, omogućavajući zemljama da se zajednički suoče sa izazovima poput klimatskih promena i tehnoloških revolucija. Ovaj pristup bi zahtevao saradnju između država i međunarodnih organizacija, kao i jačanje multilateralizma.
S druge strane, „ružan“ scenario, kako ga je Rodrik opisao, bio bi rezultat ekstremnih tenzija između velikih sila, što bi moglo dovesti do fragmentacije globalne ekonomije. U takvom svetu, zemlje bi se mogle povući u svoje nacionalne interese, što bi dovelo do smanjenja trgovinske razmene i ekonomskog rasta.
Rodrik je naglasio da je važno razumeti da se ovi scenariji ne isključuju međusobno. Umesto toga, oni se mogu preklapati i evoluirati u zavisnosti od globalne političke situacije. Na primer, u slučaju da dođe do velikog geopolitičkog sukoba, svet bi mogao da se suoči sa „ružnim“ scenarijem, dok bi u mirnijim vremenima mogli da prevladaju „dobri“ ili „loši“ scenariji.
On je takođe ukazao na to da je važno za ekonomiste, političare i donosioce odluka da budu svesni ovih mogućnosti i da se pripreme na različite ishode. Prema Rodriku, proaktivan pristup može pomoći da se izbegnu najgori ishodi i da se maksimiziraju šanse za pozitivne promene.
Dodatno, Rodrik je istakao da je globalizacija proces koji se ne može zaustaviti, ali se može oblikovati. On je naglasio da je ključno da zemlje pronađu ravnotežu između nacionalnih interesa i globalnih potreba. U tom smislu, saradnja među državama je ključna za izgradnju otpornijeg i održivijeg globalnog ekonomskog sistema.
Na kraju, Rodrik je pozvao na veće razumevanje među zemljama i jačanje međunarodnih institucija koje mogu pomoći u upravljanju globalnim izazovima. Njegova izlaganja na kongresu ukazuju na to da je trenutna situacija kompleksna i da zahteva pažljivo razmatranje različitih faktora koji utiču na globalnu ekonomiju.
U svetlu ovih razmatranja, jasno je da se budućnost globalnog ekonomskog poretka ne može predvideti sa sigurnošću, ali dijalog i saradnja između zemalja mogu pomoći da se oblikuje bolji ishod za sve. Rodrikova analiza predstavlja poziv na akciju i razmišljanje o tome kako zajednički možemo raditi na izgradnji stabilnijeg i pravednijeg ekonomskog sistema u budućnosti.
