Predsednik Demokratske narodne partije Milan Knežević postavio je premijeru Milojku Spajiću pitanje u vezi sa isplatom odštete od 17 miliona evra Hrvatskoj zbog logora u Morinju. Knežević je izrazio zabrinutost zbog načina na koji se tretiraju žrtve, tvrdeći da ovakav odnos prema žrtvama znači da se ponovo ubija sećanje na njih. On je naglasio da je Crna Gora, pod trenutnom vlašću, postala deo „crvene Hrvatske“ i ukazao na istorijske konotacije u vezi sa odnosima između dve države, pozivajući na pamćenje događaja iz prošlosti.
Knežević je kritikovao članove vlade, optužujući ih da pokušavaju da ga predstave kao negativca, dok je on zapravo samo postavljao važna pitanja. On je istakao da su „NATO magarci“ u Crnoj Gori veći problem od „trojanskih konja“ Rusije, i pozvao na analizu ko su pravi izdajnici u zemlji. Knežević je podsetio na reči mitropolita Amfilohija, govoreći o vernosti Rusiji, i postavio pitanje o onima koji podržavaju NATO.
Premijer Spajić je odgovorio da odluka o isplati odštete nije doneta, naglašavajući da nema problema sa Rusijom, ali ima problema sa režimima koji su loši. On je kritikovao nekadašnju vlast, nazivajući je diktatorskom, i izrazio želju da Rusi žive u demokratskom društvu. Spajić je ukazao na to da se rat u Ukrajini mora smatrati bratoubilačkim sukobom koji je doneo mnoge žrtve.
Knežević je nastavio sa kritikama, upućujući Spajiću pitanja o njegovim putovanjima i vezi sa drugim političarima. On je tvrdio da je Crna Gora postala poput zombija, gde se sve predaje sumnjivim investitorima, dok je Spajić više vremena provodio u Dubaiju nego u zemlji. U svom govoru, Knežević je čitao imena žrtava iz logora Lora, naglašavajući da se ne sme zaboraviti njihovo stradanje.
Knežević je kritikovao vladu, optužujući je za veleizdaju, i pozvao na odgovornost članova vlade koji su podržali isplatu odštete. On je podsetio na to da su žrtve iz Lora važne i da se njihovo sećanje ne sme ugasiti zbog trenutne politike. U tom kontekstu, on je izneo svoje nezadovoljstvo trenutnim stanjem u zemlji, govoreći o tome kako se vlast ponaša kao okupaciona.
Na kraju, Knežević je istakao da se ponosi svojim vezama sa Rusijom i da se ne stidi svojih razgovora sa Vladimirom Putinom. On je poručio da je većinsko stanovništvo Crne Gore doživljava kao svog brata. Ova izjava je izazvala dodatne tenzije u parlamentu, gde su se pojavile optužbe sa svih strana.
Ova debata u Skupštini dodatno je rasplamsala strasti među političkim protivnicima, dok su se kritike i optužbe samo nizale. Članovi vlade, kao i opozicija, nastavili su da se napadaju, a pitanja koja se tiču odnosa sa susednim zemljama i unutrašnjih političkih pitanja ostala su otvorena. U ovoj atmosferi, jasno je da će se sukobi oko prošlih događaja i aktuelnih odluka nastaviti, a svakako da će komentari Milan Kneževića ostati tema rasprave u Crnoj Gori. Diskusije o isplati odštete i sećanju na žrtve logora biće ključne teme u predstojećim danima, dok se politička scena u Crnoj Gori i dalje razvija.
