Posle otprilike sat vremena plivanja, čula sam Kristi kako vrišti. U početku sam pomislila da se davi i viknula sam joj da ne odustaje. Ali onda sam shvatila da su je ajkule okružile“, seća se Tamara…
Bilo je vruće leto 1981. godine. Amerikanka Tamara Enis, tada 21-godišnjakinja, bila je na brodu sa svoja tri prijatelja sa fakulteta: Rendalom Koenom, Danijelom Perinom i Kristi Vapniarski. Otplovili su sa obale Floride u Atlantski okean, planirajući malu morsku avanturu, ali sve se pretvorilo u scenario iz horor filma.
Odjednom je krenulo nevreme usled čega im je prevrnut brod. Našli su se u moru punom ajkula, piše hrvatski portal „24 sata“.
– Tada nas je stvarnost udarila u glavu. Bili smo veoma tihi – rekla je Tamara u emisiji „I Survived“ ovog meseca, piše „Miror“.
„Čula sam je kako vrišti, ajkule su je okružile“
Plutali su neko vreme duž prevrnutog čamca, ali ih niko nije video. Zato su odlučili da plivaju prema obali, dok su još imali snage.
– Posle otprilike sat vremena plivanja, čula sam Kristi kako vrišti. U početku sam pomislila da se davi i viknula sam joj da ne odustaje. Ali onda sam shvatila da su je ajkule okružile. Sledeća scena je bila kao iz filma „Ajkula“, počela je da se „bacaka“. U tom trenutku sam znala da ju je ajkula napala – kaže Tamara i nastavlja:
Kristi je počela da viče da dođemo do nje, a već sledećeg trenutka je bila mrtva. Znala sam da ne mogu ništa da učinim i nastavila sam da plivam, samo da bih u tom trenutku osetila nešto kako mi prolazi ispod nogu. Bila je to ajkula, veća od mene. Tada sam odlučila da razmišljam kao riba, u toj milisekundi sam u glavi mislila: „I ja pripadam ovde, sklonite mi se s puta“. Nastavila sam da plivam i ajkula me nije napala – rekla je Tamara.
Plivala je satima, počela je da halucinira
Nastavila je da pliva, sve je trajalo satima, počela je da halucinira, kaže da joj je život proleteo pred očima, prenosi Blic.
Morske struje su je odvojile od prijatelja. Posle oko osam sati, Tamara se približila obali gde ju je spasilac ugledao. Izvukao ju je na sigurno.
– Rekla sam mu kako sam plivala satima, da je jedna osoba mrtva, da nisam znala gde su dve osobe koje su bile sa nama u čamcu. Nisam znala da li su preživele – ispričala je Tamara.
Srećom, Rendi i Danijel su takođe spaseni.
– Do danas, nekih 40 godina kasnije, ne idem u tamno more. Smrt u toj nesreći nije bila opcija za mene. Razmišljala sam o svojoj porodici, o budućnosti, nisam se prepustila negativnim mislima i zato sam preživela – zaključila je.
Telo njene prijateljice Kristi nikada nije pronađeno.
Ova tragična priča o Tamarinom preživljavanju u divljim vodama Atlantskog okeana i suočavanju sa ajkulama ostavlja snažan utisak. Njeno iskustvo pokazuje ne samo brutalnost prirode, već i ljudsku snagu i volju za životom. Preživeti osam sati u moru, u uslovima koji su bili daleko od sigurnosti, zahteva izuzetnu hrabrost i upornost. Tamara je, suočena sa strahom i tugom zbog gubitka prijateljice, uspela da pronađe snagu unutar sebe da izdigne se iznad situacije koja je izgledala bezizlazno.
Ova priča takođe osvetljava koliko je važno biti svestan prirodnih opasnosti kada se upuštamo u avanture na moru. Učenje i priprema za moguće rizike može značajno uticati na ishod sličnih situacija. Tamara i njeni prijatelji nisu imali vremena da se pripreme za ono što ih je zadesilo, ali njena hrabrost i instinkt za preživljavanje su je odveli do obale, gde je mogla da podeli svoju priču sa svetom.
Na kraju, ova tragedija ostaje kao podsetnik da priroda može biti nepredvidiva i opasna, ali ljudska izdržljivost i volja za životom mogu prevazići i najstrašnije izazove. Tamara Enis je simbol borbe za opstanak, a njena priča će se i dalje prenositi kao inspiracija mnogima koji se suočavaju sa preprekama u svojim životima.
