Novo istraživanje londonskog King’s College London postavlja ozbiljna pitanja o ulozi veštačke inteligencije (AI) u kriznim situacijama, posebno onim koje uključuju nuklearno oružje. Naučnici su sproveli simulacije ratnih igara u kojima su tri poznata jezička modela, ChatGPT, Claude i Gemini, igrala ulogu lidera nuklearnih supersila. Ove simulacije su osmišljene da oponašaju krize iz doba Hladnog rata, a rezultati su iznenadili i same autore studije.
Jedan od najznačajnijih nalaza je da su modeli često smatrali nuklearno oružje kao još jednu opciju u eskalaciji sukoba. U svakoj simulaciji, barem jedan od modela je pokušao da zaoštri sukob pretnjom upotrebe nuklearnog oružja, tretirajući taktičko nuklearno oružje kao standardni vojni alat. Istraživači su primetili razliku između taktičkih i strateških udaraca; potpuni strateški nuklearni napad je bio predložen samo jednom kao svesna odluka, a u još dva slučaja se pojavio kao „slučajna“ posledica eskalacije.
Pojedinačni modeli su pokazali različite pristupe. Claude je preporučio nuklearni udar u 64% simulacija, što ga čini najagresivnijim modelom. Iako nije otvoreno zagovarao totalni nuklearni rat, značajno je povećao tenzije. ChatGPT je izbegavao nuklearnu eskalaciju u scenarijima bez vremenskog pritiska, ali je u stresnim situacijama prešao na otvorene pretnje totalnim nuklearnim sukobom. Gemini se pokazao kao najnepredvidiviji; u nekim slučajevima je predlagao konvencionalne vojne metode, dok je u drugima brzo prelazio na nuklearne napade.
Još jedan zabrinjavajući aspekt istraživanja je da su modeli retko nudili ustupke ili pokušavali da smire situaciju, čak i kada su bili suočeni sa nuklearnim pretnjama. Istraživači su unapred definisali osam mogućih taktika deeskalacije, ali nijedna od njih nije korišćena u većini simulacija. Čak je i opcija resetovanja situacije, koja bi simbolično vratila pregovore na početak, upotrebljena u samo 7% slučajeva.
Ova istraživanja postavljaju pitanje kako veštačka inteligencija percipira nuklearne pretnje. Autori studije sugerišu da modeli možda ne doživljavaju nuklearno oružje sa istim emocionalnim nabojem kao ljudi. Dok ljudi pamte istorijske posledice, kao što su razaranja iz Hirošime, AI razmatra situacije kao apstraktne matematičke i strateške varijable. Ova razlika u percepciji može značiti da AI sistemi ne teže uvek „bezbednim“ i kooperativnim rešenjima u kriznim situacijama.
Iako istraživači naglašavaju da niko ne planira da prepusti nuklearne kodove veštačkoj inteligenciji, sve veća upotreba AI sistema u strateškom odlučivanju postavlja važna pitanja. Razumevanje načina na koji AI „razmišlja“ u situacijama visokog rizika može biti ključno. Sposobnosti poput procene rizika i strateške obmane mogu biti korisne, ali i opasne ako nisu pod čvrstom ljudskom kontrolom.
U zaključku, studija otvara ključno pitanje o budućnosti: Ako veštačka inteligencija postane savetnik u kriznim trenucima, da li će njena hladna racionalnost biti prednost ili rizik koji nismo u potpunosti sagledali? Ova pitanja su od suštinske važnosti za sve nas, jer se svet suočava sa sve većim tenzijama i potencijalnim krizama. Istraživanje ukazuje na potrebu za dodatnim istraživanjem i razumevanjem kako veštačka inteligencija može uticati na globalnu sigurnost i stabilnost.
