Administracija američkog predsednika Donalda Trampa razmatra značajno proširenje liste zemalja čijim će državljanima biti zabranjen ulazak u Sjedinjene Američke Države. Ova informacija se zasniva na izveštaju Rojtersa koji je dobio uvid u interni dokument Stejt departmenta, u kojem se nalazi spisak od 36 zemalja koje bi mogle biti pogođene ovom merom.
Prema ovom dokumentu, zemlje koje bi mogle da se suoče sa potpunom ili delimičnom zabranom ulaska u SAD, ako u roku od 60 dana ne reše određene probleme, uključuju Angolu, Antigvu i Barbudu, Benin, Butan, Burkina Faso, Zelenoortska ostrva, Kambodžu, Kamerun, Obalu Slonovače, Demokratsku Republiku Kongo, Džibuti, Dominikansku Republiku, Etiopiju, Egipat, Gabon, Gambiju, Ganu, Kirgistan, Liberiju, Malavi, Mauritaniju, Niger, Nigeriju, Sent Kits i Nevis, Svetu Luciju, Sao Tome i Principe, Senegal, Južni Sudan, Siriju, Tanzaniju, Tongu, Tuvalu, Ugandu, Vanuatu, Zambiju i Zimbabve.
Razlozi za uvrštavanje ovih zemalja na spisak mogu biti različiti, ali se najčešće odnose na nedostatak saradnje u vezi sa bezbednosnim pitanjima, uključujući borbu protiv terorizma i kriminala, kao i na neuspeh u identifikaciji i vraćanju deportovanih osoba. Ovo je deo šire strategije američke vlade da poboljša bezbednost i zaštiti svoje granice.
Ova najava dolazi u trenutku kada je Trampova administracija već bila kritikovana zbog svojih strogih imigracionih politika, uključujući prethodne zabrane ulaska za određene muslimanske zemlje. Uvođenje novih mera može izazvati dodatne tenzije u međunarodnim odnosima, posebno sa zemljama koje se nalaze na spisku.
S druge strane, Trampova administracija tvrdi da su ovi potezi potrebni kako bi se osigurala nacionalna bezbednost i zaštitili američki građani. U tom smislu, administracija je naglasila da će se fokusirati na zemlje koje ne ispunjavaju određene standarde kada je reč o bezbednosti i kontroli granica.
Važno je napomenuti da se ovakvi potezi ne donose lako i da se obično preduzimaju nakon dugotrajnih analiza i diskusija unutar vlade. U ovom slučaju, Stejt department je naveo da je cilj da se pruži prilika tim zemljama da reše probleme u vezi sa bezbednošću, pre nego što se preduzmu drastične mere kao što su zabrane ulaska.
Kritičari ovakvih politika često ukazuju na to da bi one mogle imati negativne posledice po međunarodne odnose i da bi mogle dodatno pogoršati situaciju sa izbeglicama i migrantima. Mnoge od zemalja koje se nalaze na ovom spisku suočavaju se sa ozbiljnim unutrašnjim problemima, uključujući ratove, političke nestabilnosti i ekonomske krize.
U tom kontekstu, važno je razmotriti kako će ovakve mere uticati na ljude koji žele da putuju ili se preseljavaju u SAD iz ovih zemalja. Mnogi od njih traže bolji život i sigurnost, a zabrana ulaska može im dodatno otežati situaciju.
Između ostalog, ovakve odluke mogu imati i ekonomske posledice, jer smanjenje broja posetilaca iz ovih zemalja može uticati na američku ekonomiju, posebno u sektorima kao što su turizam i trgovina.
U zaključku, proširenje liste zemalja čijim državljanima će biti zabranjen ulazak u SAD predstavlja značajan korak u američkoj imigracionoj politici. Ova mera može imati dalekosežne posledice po međunarodne odnose, ljudska prava i ekonomiju, te je važno da se pažljivo razmotre sve posledice pre nego što se donesu konačne odluke.
