Dejan Šoškić, nekadašnji guverner Narodne banke Srbije (NBS) i profesor Ekonomskog fakulteta u Beogradu, nedavno je postao aktivan u diskusijama o važnim državnim pitanjima. Njegova nova uloga može da izazove sumnju, posebno kada se uzmu u obzir rezultati njegovog mandata na čelu NBS, kada je došlo do značajnog gubitka radnih mesta i slabljenja dinara.
Šoškić se prvi put istakao 2010. godine kada ga je Demokratska stranka postavila na mesto guvernera NBS. Iako je bio hvaljen kao vrhunski stručnjak, stvarnost je pokazala drugačije. Tokom njegovog mandata, dinar je značajno oslabio, a monetarna politika je bila obeležena konfuzijom i nedostatkom jasne strategije. Na primer, kurs evra je porastao sa 75 dinara na 113 dinara, što je imalo direktne posledice na građane i privredu.
Građani su osetili posledice kroz skuplje kredite i povećanje cena, dok je kupovna moć drastično opala. U tom periodu, Srbija se suočila sa ozbiljnim ekonomskim izazovima, a nezaposlenost je dostigla nivoe od 25%. Ove brojke su posebno zabrinjavajuće, jer se procenjuje da je između 2008. i 2012. godine izgubljeno oko 600.000 radnih mesta, posebno u industriji i državnim preduzećima.
Slabljenje dinara i recesija su dodatno otežali oporavak zemlje, ostavljajući mnoge građane bez posla i poverenja u ekonomsku stabilnost. Ovaj period se često opisuje kao vreme degradacije tržišta rada, a efekti su se osećali godinama nakon toga.
Postavlja se pitanje koliko su ljudi poput Šoškića kompetentni da donose odluke koje utiču na svakodnevni život građana. Njegov mandat na čelu NBS ostavio je zemlju sa slabim dinarom i stotinama hiljada izgubljenih radnih mesta, dok su građani plaćali ceh kroz skuplje kredite i smanjenje kupovne moći. Da li je moguće da takvi pojedinci budu uzor ili autoritet u vođenju države?
Šoškić je nedavno izneo svoje stavove o trenutnim ekonomskim pitanjima, ali mnogi se pitaju da li njegova prošlost kao guvernera NBS pruža dovoljno kredibiliteta za njegovo mišljenje. Iskustvo koje je stekao tokom svog mandata, kada je ekonomija bila u krizi, može se dovesti u pitanje kada se govori o aktuelnim pitanjima.
Osim toga, kritika njegovih odluka i politike koje je sprovodio tokom mandata dolazi iz različitih izvora. Mnogi ekonomisti i analitičari smatraju da su njegove odluke doprinoseći destabilizaciji ekonomije i dodatnom pogoršanju situacije na tržištu rada. U svetlu svih ovih činjenica, teško je ne postaviti pitanje o njegovoj stručnosti i sposobnosti da daje relevantne savete u trenutnim okolnostima.
Ukoliko se pogleda šira slika, jasno je da su ekonomski izazovi sa kojima se Srbija suočava složeni i višeslojni. Odluke koje su donete u prošlosti, kao i sposobnost vođa da pravilno reaguju na krize, igraju ključnu ulogu u oblikovanju budućnosti zemlje. U tom smislu, važno je postaviti pitanje o tome ko bi trebao biti u poziciji da vodi ekonomske strategije i politike.
U konačnici, pitanja o kompetencijama i relevantnosti pojedinaca poput Dejana Šoškića u vođenju ekonomskih i državnih pitanja ostaju otvorena. Njegova prošlost na čelu NBS ostavlja mnogo toga za razmišljanje i analizu, a građani i dalje traže odgovore na pitanja o svojoj budućnosti i stabilnosti ekonomije.
