Da li zbog toga što su besni, razmaženi, sitničavi ili samo pristojni ljudi, mnogi putnici gradskog prevoza svedoci su razlike između besplatnog i džabe. Tako kažu besplatan je gradski prevoz, ali džabe kada zbog sebičnih putnika ponekad ne mogu ni da uđu, a kad uđu – ni da izađu iz autobusa, trolejbusa ili tramvaja. Mnogi putnici iritiraju u gradskom prevozu, a jedno od najčešćih pitanja je šta nas to najviše izbezumljuje. Izdvojili smo 7 situacija koje iritiraju Beograđane, prema njihovim zapažanjima.
1. Ulaze u vozilo pre nego što drugi izađu
Pre svega, red ljudi ispred vrata vozila na najprometnijim stanicama često se pretvara u haos. Kada vozač otvori vrata, kreće trka „ko će prvi da uđe“. Nataša, jedna od putnica, ističe da je vrlo frustrirajuće kada ljudi ulaze pre nego što putnici koji izlaze izađu. „Probija se kao da im život od toga zavisi“, dodaje ona, naglašavajući da takvo ponašanje postaje sve učestalije među svim generacijama.
2. Stoje na vratima, a ne izlaze
Pored ulaska, još jedan problem su putnici koji stoje na vratima i ne izlaze na sledećoj stanici. „Kao da su kontrolori. Ne pomeraju se, a oni koji izlaze ih zaobilaze“, komentariše Nataša, naglašavajući frustraciju zbog ovog ponašanja.
3. Praznjikav autobus, a pun?!
Putnici često zapažaju situacije u kojima se autobus čini punim, iako se unutra može videti prazan prostor. „Ulazim u praznjikav autobus po sredini, na vratima krcato. Niko se ne pomera, kao da brane unutrašnjost autobusa“, objašnjava Natalija, izražavajući zabrinutost zbog takvog ponašanja.
4. Ne leti vreme u gradskom prevozu, ali godišnje doba se prepoznaje s vrata
Kada su u pitanju mirisi, Stefan ističe da se ništa nije promenilo u gradskom prevozu za poslednjih 12 godina. „Pola autobusa smrdi na luk, pola na znoj, pitanje je samo godišnjeg doba“, navodi on, dodajući da se putnici često suočavaju sa neprijatnim mirisima tokom vožnje.
5. „Alergični“ na otvoreni prozor
U gradskom prevozu postoje putnici koji su veoma osetljivi na promaju. Sanja se žali na situacije kada putnici traže zatvaranje prozora zbog prolećnog povetarca, iako ostali putnici pate od zagušljivosti. „To govori o tome da verovatno i u životu drugima nameću svoja pravila“, dodaje ona.
6. Nije im strano da se odomaće u prevozu
Pored ponašanja u vezi sa prostorom, mnogi putnici se ne ustručavaju da razgovaraju naglas o privatnim stvarima. Sanja se čudi kako neko može da priča o svom životu dok su drugi pritisnuti jedni uz druge. „Ni kriva ni dužna slušam priču žene koja čisti četiri zgrade dnevno“, kaže ona, izražavajući frustraciju.
7. Nema besplatne ručke
Na kraju, gradski prevoz jača i živce i telo putnika, jer se često bore za „milimetar“ prostora na šipci u harmonici autobusa. Marko opisuje kako se provlači između ljudi, često se suočavajući sa rančevima na leđima putnika, što dodatno otežava situaciju. „Kada stigneš na odredište, slavodobitno zaposedneš prostor u harmonici i počinješ surfovanje“, dodaje on, naglašavajući haotičnost svakodnevnog putovanja.
U zaključku, gradski prevoz je mesto puno izazova i frustracija, a putnici se svakodnevno suočavaju sa različitim oblicima neprimerenog ponašanja. Dok neki putnici pokušavaju da pronađu rešenje, drugi se jednostavno prilagođavaju situaciji, svesni izazova koje donosi svakodnevna vožnja.
