UNICEF-ov izveštaj ponovo ističe zabrinjavajuću sliku o deci u Nemačkoj, zemlji koja se često prikazuje kao „ekonomska lokomotiva Evrope“. Prema podacima koje prenosi televizija n-tv, oko 1,3 miliona dece u Nemačkoj suočava se sa nedostatkom osnovnih potreba, uključujući hranljive obroke, adekvatnu obuću i siguran smeštaj. Ovi podaci predstavljaju oko devet odsto svih maloletnika u zemlji koja se ponosi svojom socijalnom pravdom i širokom mrežom socijalne zaštite.
Osobito zabrinjavajuće je to što čak 44 odsto dece koja žive u riziku od siromaštva boravi u prenatrpanim stanovima, dok oko 130.000 mališana živi kao beskućnici u opštinskim smeštajima ili kolektivnim centrima za izbeglice. Mnogi od njih nemaju ni svoju sobu, što im otežava normalno učenje i odrastanje u sigurnom okruženju. Studija Nemačkog instituta za omladinu pokazuje da ovakvi uslovi ostavljaju ozbiljne posledice na svaku sferu njihovog života.
Deca iz siromašnijih porodica često imaju smanjeno vreme za čitanje, ređe se bave sportom i manje se druže sa vršnjacima. Takođe, slabije razvijaju osnovne veštine, uključujući zdravstvenu pismenost. U ovom kontekstu, izveštaj naglašava zabrinutost zbog mentalnog zdravlja, jer gotovo svaka treća petnaestogodišnja devojčica izjavljuje da se oseća usamljeno. Deca iz siromašnijih porodica su još više ugrožena, često ostajući neprimećena od strane škola i šireg društva.
U poređenju sa drugim evropskim zemljama, Nemačka se ne može pohvaliti najboljim rezultatima. Države poput Norveške, Finske, ali i Slovenija i Portugal, postigle su bolje rezultate u zaštiti dece i smanjenju posledica siromaštva. Stručnjaci predlažu plan od sedam tačaka koji uključuje jačanje porodica, povećanje vidljivosti dece u politici, kao i uvođenje nastave zdravstvene pismenosti i posebnih programa za škole sa socijalno ugroženim učenicima. Ovi koraci su ključni za zatvaranje jaza između različitih generacija.
Zabrinjavajuće je što, čak i u zemlji sa jakom ekonomijom, kao što je Nemačka, stotine hiljada dece žive bez toplog doma i dostojanstvenog detinjstva. Ovi podaci ukazuju na to da evropske statistike skrivaju duboke pukotine u društvenoj strukturi. Siromaštvo dece ne može se smatrati „kolateralnom štetom“ modernog doba; to je ozbiljan problem koji odražava ozbiljnost svake države i pitanje na koje društvo ne sme da zatvara oči.
U svetlu ovih informacija, važno je prepoznati da je rešenje problema siromaštva dece složeno i zahteva zajednički napor svih društvenih aktera. Državne institucije, nevladine organizacije i zajednica moraju raditi zajedno kako bi obezbedili potrebne resurse i podršku za decu i njihove porodice. Takođe, mediji igraju ključnu ulogu u podizanju svesti o ovim pitanjima i osiguravanju da se glasovi ugroženih čuju.
U zaključku, UNICEF-ov izveštaj je poziv na buđenje za sve nas. Ne možemo dozvoliti da deca budu žrtve ekonomskih kriza i socijalne nepravde. Društvo koje ne brine o svojoj deci, ne može se smatrati pravim društvom. Potrebno je hitno delovanje i posvećenost svima kako bismo obezbedili bolju budućnost za sve mališane u Nemačkoj i širom Evrope.
