Bivši anesteziolog Frederik Pešije je osuđen na doživotnu kaznu zatvora u Bezansonu, Francuska, zbog 30 slučajeva trovanja pacijenata, od kojih je 12 bilo smrtonosno. Suđenje je počelo 8. septembra 2025. godine i trajalo više od tri meseca. Na kraju suđenja, sud je presudio u korist tužilaštva koje je tražilo doživotnu robiju, ističući da je Pešije od klinike napravio „groblje“. Osim doživotne kazne, izrečena mu je i trajna zabrana obavljanja lekarske prakse.
Frederik Pešije je radio u dve različite klinike, gde se sumnja da je trovao pacijente u rasponu godina od četiri do 89. Sud je utvrdio da je Pešije kriv po svim tačkama optužnice. Tokom suđenja, njegova porodica je bila potresena i „slomljena“ u sudnici, dok je sam Pešije ostao smiren i nije pokazao nikakvu reakciju na izricanje presude.
Tužilaštvo je tokom završnih reči istaklo ozbiljnost situacije, naglašavajući da je Pešije prekršio zakone i etiku lekarske profesije, a njegov postupak je doveo do tragedije za mnoge porodice. Prema podacima, među trovanima, 12 osoba je preminulo usled srčanog zastoja, što je dodatno povisilo težinu slučaja.
Pešije je tokom suđenja negirao sve optužbe, tvrdeći da je nevin, iako je priznao da u klinikama postoji „trovač“. Njegova odbrana nije uspela da uveri sud u njegovu nevinost, a presuda je izazvala široku pažnju javnosti i medija u Francuskoj.
Ovaj slučaj je izazvao šok u društvu, postavljajući pitanja o bezbednosti pacijenata u zdravstvenim ustanovama i o tome kako su ovakvi zločini mogli da se dogode bez adekvatnog nadzora. Mnogi se pitaju kako je Pešije mogao da deluje tako dugo bez otkrivanja svojih zločina.
U svetlu ovih događaja, postavlja se pitanje o etici i profesionalizmu u medicinskoj zajednici. Ovaj slučaj podseća na važnost provere i nadzora svih zdravstvenih radnika, kako bi se sprečili slični incidenti u budućnosti.
Osuđeni anesteziolog je bio zaposlen u klinikama gde su se sprovodile različite medicinske procedure, a njegovo delovanje je imalo katastrofalne posledice po živote pacijenata. Ovaj slučaj ne samo da je ukazao na propuste u sistemu, već je i podstakao širu diskusiju o potrebnim reformama u zdravstvu.
U društvu koje se oslanja na poverenje u medicinsku struku, ovakvi slučajevi predstavljaju ozbiljan udarac. Pacijenti očekuju da će im lekari pružiti najbolju moguću negu i zaštitu, a otkriće da je jedan od njih zapravo bio uzrok njihovog stradanja izaziva duboku zabrinutost i strah.
Pešijeva presuda može poslužiti kao upozorenje drugim zdravstvenim radnicima o ozbiljnosti etičkih standarda i odgovornosti koje imaju prema pacijentima. Takođe, može podstaći vlasti da preispitaju postojeće procedure i regulative vezane za lekarsku praksu, kako bi se obezbedila veća sigurnost i zaštita pacijenata.
U zaključku, slučaj Frederika Pešijea je tragičan podsetnik na to koliko je važno imati poverenje u zdravstveni sistem, ali i koliko je neophodno osigurati da svi zdravstveni radnici deluju u skladu sa najvišim etičkim standardima. Osuda ovog bivšeg anesteziologa na doživotnu robiju nije samo kazna za njegove zločine, već i poziv na akciju za sve koji su uključeni u zdravstveni sektor da preispitaju svoje prakse i osiguraju da se ovakvi incidenti nikada više ne ponove.
