Ljubaznost je pojam koji se često tumači na različite načine u zavisnosti od kulturnih i društvenih normi. Ono što može delovati kao ljubazan gest u jednoj kulturi, u drugoj može biti shvaćeno kao uvredljivo ili neprikladno. U ovom članku istražićemo neke uobičajene gestove koji se smatraju ljubaznim, ali mogu biti pogrešno shvaćeni i delovati veoma grubo.
Jedan od najizrazitijih primera jeste davanje bakšiša. U zemljama poput Sjedinjenih Američkih Država, ne samo da se očekuje, već se i smatra nepristojnim ne ostaviti bakšiš nakon pružene usluge. Nasuprot tome, u Japanu i Južnoj Koreji, davanje bakšiša može biti shvaćeno kao uvredljivo, jer se smatra da bi usluga trebala biti pružena bez očekivanja dodatne nagrade.
Drugi gest koji može biti shvaćen kao nepristojan je direktan kontakt očima. Dok neki smatraju da je održavanje kontakta očima znak pažnje i iskrenosti, prekomerna pažnja može delovati zastrašujuće i neudobno. Osobe koje previše gledaju u oči mogu delovati kao da traže greške u rečima sagovornika ili čak kao da ih pokušavaju zastrašiti.
Obraćanje starijima po imenu može delovati prijateljski, ali u mnogim kulturama se smatra nepoštovanjem. Formalni izrazi kao što su „gospodin“, „gospođa“ ili „dr“ često se koriste da bi se iskazalo poštovanje prema starijim osobama. Ignorisanje ovih normi može stvoriti osećaj nelagode i uvredljivosti.
Pokazivanje palca gore često signalizira odobravanje, ali ponekad može delovati kao sarkazam, posebno u kontekstu kada je osoba na drugoj strani već nezadovoljna situacijom. U tom slučaju, pozitivan gest može biti shvaćen kao uvreda.
Nuđenje žvake nekome može izgledati kao ljubazan gest, ali može ukazivati na to da smatrate da ta osoba ima problem sa zadahom. U zavisnosti od konteksta, to može biti shvaćeno kao briga ili uvreda.
Pružanje „neprikazane“ pomoći takođe može biti grubo. Iako je u većini slučajeva pomoć dobrodošla, ponekad može delovati kao pretpostavka da je osoba u nevolji, što može izazvati osećaj uvređenosti.
Pokazivanje na ljude može izgledati kao način da se jasno komunicira, ali može izazvati osećaj nelagode i izloženosti kod osobe na koju se pokazuje. U nekim kulturama, ovo ponašanje može biti shvaćeno kao direktan napad.
Odbijanje poklona može biti shvaćeno kao nepristojnost. Osobe koje daruju poklon očekuju da će njihova gesta biti prihvaćena, a odbijanje može izazvati osećaj da poklon nije bio dovoljno dobar ili da je odbijena njihova namera.
Smejanje strancima, iako može izgledati kao prijateljski gest, može izazvati sumnju. Na primer, osmeh koji je zamišljen da razveseli može delovati neiskreno i izazvati negativnu reakciju kod drugih.
U situacijama kada se neko glasno smeje, to može delovati ometajuće prema onima koji nisu uključeni u šalu. U ozbiljnim situacijama, glasno smejanje može biti shvaćeno kao nedostatak poštovanja.
Na kraju, direktnost u komunikaciji može biti shvaćena kao nepristojnost. Dok neki ljudi cene otvorenost, drugi preferiraju suptilnije pristupe koji uključuju više obazrivosti i diplomatije.
Razumevanje ovih gestova može pomoći u izbegavanju nesporazuma i poboljšanju međuljudskih odnosa. Uvek je važno biti svestan kulturnih i društvenih normi koje se razlikuju od mesta do mesta. Ljubaznost može imati mnogo lica, i ono što se može smatrati ljubaznim u jednom kontekstu, može biti shvaćeno kao uvredljivo u drugom.
